Spomenar

Ranije smo jedini drugima svašta kupovali za rođendane, smišljali onoliko, i na kraju uglavnom birali nešto što pod parolom „da imaš, da čuvaš“završi na nekoj polici. Sad je, čini mi se, i kupovina poklona postala praktičnija. Valjda jer nam svima stvarno svašta treba. Radujem se tome. A radujem se i poklonima.

Uvek sam u problemu sa čašama i šoljama. Lomim ih kao da su tuđe, ne znam, kažu mi da sam spretna kao slon u staklarskoj radnji, pa mi uglavnom od svakog kompleta ostane jedna-dve. Što se šolja tiče, namerno ih kupujem raspareno jer tako volim. Nekad mi je gušt da popijem malu kafu, a nekad da je meračim iz šolje od tri deci. Elem, baš kad sam bila u najgorem nedostatku čaša, od drugarice za rođendan dobijem komplet. Prelepo!

Stalno se žalim na svoju spondilozu, dosadila sam valjda i bogu i narodu, i kako nemam vremena da idem na masažu, kako ništa ne treniram a sve me boli, i, eto, kuma me iznenadi vaučerom. Da lepo odem sat i po na masažu, slušam tišinu i uživam. Hvala, neće propasti!

Novčanik imam ogroman, vučem u njemu zaostale račune, uplatnice, sva moguća dokumenta, uguravam ga u male torbe kad hoću da izgledam kao da nisam krenula na put i, naravno, koliko god da je dobar, više ne liči ni na šta. I za rođendan dobijem divan, ali manji. Verovatno sam ga jednom, dok sam sa mojom Milicom pila kafu, poželela naglas. I da vam kažem, odmah

Nisam znala ni da tako nešto postoji, a kamoli da će ga ona pronaći, danima popunjavati, izrađivati krišom slike

se osećam elegantnije!

Ali da se ne uvrede sve najdraže žene u mom životu, spomenar za mame odneo je pobedu. Nisam znala ni da tako nešto ima da se kupi, a kamoli da će ga ona pronaći, danima popunjavati, izrađivati krišom slike i lepiti ih... Ostala sam bez teksta. Prvo zbog nekih gramatičkih grešaka, ipak ima pet iz srpkog i mamu novinarku, ali stisnula sam zube da to ne kažem, a onda zbog najdivnijeg poklona koji sam ikada dobila. Saznala sam iz spomenara da najviše na svetu volim njih dvoje i musaku, da sam je ja naučila da čisti (?), da imam smeđebele oči, da sam jako lepa, da su mi ruke tople, da najčešće pričamo o kolačima i da ona nikad neće zaboraviti trenutak kad sam je rodila. Najvažnije od svega, saznala sam da sam najbolja mama na svetu. I ko sad može da kaže da ne voli rođendane i poklone?