Amniocenteza, rešavamo sve dileme

Da li boli, koliko je pouzdana, postoje li rizici i da li se radi o trošku zdravstvenog osiguranja, saznajte u našem mini-vodiču

Amniocenteza je invazivna dijagnostička analiza kojom se utvrđuje prisustvo hromozomskih abnormalnosti kod bebe. Amniocentezu vam propisuje lekar koji smatra da na osnovu vaših godina, porodične anamneze ili prethodnih testova za to ima potrebe, ali se za ovaj test možete odlučiti i sami.

Kako objašnjava docent dr sc. med. Svetlana Janković, ginekolog, šef Odseka akutne patologije trudnoće Odeljenja porodilišta u GAK „Narodni front“, iako se radi o invazivnoj metodi, rizik od komplikacija je sveden na minimum, tako da se ona uvek preporučuje.

– Amniocenteza se izvodi pod kontrolom ultrazvuka i bira se najbolje mesto za plasiranje igle, daleko od posteljice. Danas se izvodi uz sve metode asepse i antisepse i mogućnost infekcije praktično ne postoji ukoliko se poštuje procedura. Mora se naglasiti da ukoliko je žena Rh negativna, posle intervencije mora primiti AntiDRh imunoglobulin, inače nikakva terapija samo zbog amniocenteze nije potrebna– ističe doktorka Janković.

Između 16. i 18. nedelje

U 12. nedelji trudnoće radi se ultrazvuk gde ginekolog kontroliše da li postoje anomalije kod ploda, proveravaju se bebini hromozomi i procenjuje se rizik od Daunovog sindroma i drugih poremećaja. Zatim se rade skrining testovi. Dabl test iz krvi trudnice radi se otprilike u isto vreme kada i ekspertski ultrazvuk, a tripl test nakon 15. nedelje. Ukoliko rezultati nisu najpovoljniji, lekar će vas verovatno uputiti kod genetičara, sa kojim ćete se konsultovati i doneti odluku da li želite da radite amniocentezu. Ona se obično radi između 16. i 18. nedelje trudnoće, a najkasnije do 19. nedelje. Rezultat se obično čeka tri do četiri nedelje.

Zakažite na vreme

Amniocentezu treba da zakažete što ranije, naročito ako pripadate rizičnoj grupi.

Buduće mame koje ne zakažu termin amniocentezu mogu da urade u nekoj privatnoj ordinaciji, za šta moraju da izdvoje i do 50.000 dinara. Ali, ukoliko imaju uput, imaju pravo da refundiraju od svog zdravstvenog osiguranja.

– Redovne kontrolne preglede i uz njih neophodne dijagnostičke i laboratorijske analize ustanova je dužna da pruži u roku od 30 dana, to jest do roka u kom je doktor tražio pregled. Da bi osiguranik ostvario pravo na refundaciju, neophodno je da mu zdravstvena ustanova koja nije u mogućnosti da u traženom roku pruži potrebnu zdravstvenu uslugu, u ovom slučaju amniocentezu, izda potvrdu o nemogućnosti pružanja te usluge. Nakon što od zdravstvene ustanove dobiju potvrdu, osiguranici imaju mogućnost da potrebnu uslugu dobiju o svom trošku u nekoj drugoj ustanovi, dakle u privatnoj praksi, a da novac refundiraju od svog zdravstvenog osiguranja – kaže Nemanja Velikić iz RFZO.

Genetika ploda može da se odredi i manje invazivnim metodama, ali kod nas se one rade samo privatno jer ih ne pokriva zdravstveno osiguranje

Rizik od spontanog pobačaja nakon amniocenteze je izuzetno nizak, oko 0,4% ili jedan od 250 slučajeva. Šansa za komplikacije poput infekcije ili povreda ploda je manja od 0,1%

Ako rezultat amniocenteze nije dobar, trudnica se šalje u genetsko savetovalište, gde se izdaje predlog za prekid trudnoće