Neviđanje bližnjih može da pogorša demenciju
Promene kojih smo svi svedoci od početka pandemije izazivaju veliki stres svima, pogotovo našim najstarijima koji se bore sa demencijom, a takvih u Srbiji nije malo. Ne postoje tačni podaci o broju dementnih u našoj zemlji, ali se procenjuje da bolest pogađa oko 400.000 ljudi jer zbog demencije ne pate samo oboleli već i njihove porodice.
Kako da im pomognemo da što lakše prebrode ovaj period, objašnjava Stefan Dimić, klinički psiholog.
Pokazuju i simptome depresije
Osobe sa demencijom, navodi naš sagovornik, imaju različite simptome, poput poremećaja percepcije, raz
I u normalnim uslovima
Stresni životni događaji, poput pandemije kovida-19, pogoršavaju simptome demencije. Zato sada treba maksimalno pomoći osobama s demencijom, a stručnjaci za to savetuju redovnu fizičku aktivnost i dnevnu rutinu prilagođenu novim okolnostima doživljavaju halucinacije, odnosno vide ili čuju nešto što objektivno ne postoji. Prisutne su i iluzije, recimo osoba zaključuje da njena kuća nije njena ili da postoji neka opasnost od inače bezazlenih objekata. Često možemo videti i hiperaktivne postupke, lutanja i napuštanje doma, kao i fizičku ili verbalnu agresiju poput odbijanja nege.
Mnoga istraživanja potvrđuju da stresni životni događaji, poput pandemije, povećavaju šansu da se osobama koje imaju neki vid demencije ispolje negativni simptomi.
– Nažalost, situacija pandemije onemogućava primenu standardnih intervencija u radu s njima. Naime, jedna od intervencija je grupni rad, gde pacijenti iznose svako
Stefan Dimić mišljanja, raspoloženja i ponašanja, a ovi simptomi narušavaju odnose s drugim ljudima i mogu dovesti do sekundarnih komplikacija, kao što su padovi i frakture.
– I u normalnim uslovima mnogi koji imaju demenciju pokazuju i depresivne simptome, koje prati insomnija i anksioznost. Mnogi
Pošto nisu moguće posete u domovima za stare, video ili audio pozivi u doba poseta dobro su rešenje kako se stariji ne bi osetili usamljeno i zaboravljeno
SAVET EKSPERTA