Borim se što sam odvojen od porodice

Zbog snimanja serije „Beležnica“poznati glumac trenutno je u Beogradu. U profesionalnom smislu uživa i srećan je što se kod nas snima serija sa nadrealnim pojavama, ali privatno mu ne pada lako odvojenost od porodice

Posle uloge Luke Radmilovića u seriji „Budva na pjenu od mora“ceo region znao je ko je Momčilo Otašević. Ova uloga mladom glumcu donela je popularnost, ali ga nije promenila. Kako tad, tako i danas uvek daje svoj maksimum ne bi li pošteno odigrao ulogu koju je dobio. Ne pravi razliku u tome da li igra pred kamerama ili u pozorištu, a navikao je i da, na primer, snima seriju u Hrvatskoj, u međuvremenu trkne do Crne Gore da odigra predstavu i opet se vrati na snimanje u Zagreb. Ali uvek ističe da uživa u tome i da je privilegovan što živi glumačkim životom. Ovih dana je u Beogradu, gde snima seriju „Beležnica“po romanu Ratka Dmitrovića „Beležnica profesora Miškovića“. Serija je tematski i rediteljski zasnovana na isprepletanim segmentima različitih žanrova.

U „Beležnici“igrate lik novinara Boška. Kako ste se spremali za ulogu s obzirom na to da ste navikli da novinari budu s druge strane?

– Imam veliku sreću da je moj drug Danilo Mašojević, kod koga i živim trenutno, novinar, tako da sam dobio odgovore na sva pitanja koja sam imao. U suštini, novinarstvo nekako jako brzo pređe u drugi plan jer beležnica i stvari vezane za nju isplivaju u prvi plan. Generalno, imam dosta iskustva sa novinarima, tako da mi nije bio problem da maštam kakav je Boško kao novinar.

Šta ste pomislili kad ste pročitali scenario „Beležnice“?

– Bio sam oduševljen što se kod nas snima jedna ovakva serija sa nekim nadrealnim pojavama ili događajima. Pročitao sam 12 epizoda za sat vremena. Nisam mogao da stanem, onda sam čitao opet detaljnije i pažljivije i uživao sam. Odmah sam znao da želim da budem deo ovog projekta.

Je li tačno da biste upisali novinarstvo da niste primljeni na glumu?

– Nije. Upisao sam bio pravo pre glume. Imao sam sve papire spremne za turizam na Krfu. Pao sam prijemni ispit za političke nauke u Rimu i sledeće godine upisao glumu na Cetinju i arhitekturu u Rimu. Jasno je da sam se odlučio za glumu i nisam zažalio.

Kom mestu se uvek vraćate, na kom ste svoj na svome?

– Cetinje, Njeguši, Lovćen... Taj krug je moj dom i to će valjda uvek tako biti, bez obzira na to gde živim i radim. Na Njegušima osećam mir. Osećam da sam svoj na svome, na kraju krajeva, u svom sam ognjištu, nekako je valjda prirodno da je tako.

Kako podnosite odvojenost od porodice i život u koferima?

– Borim se sa tim. Ne mogu da kažem da mi lako pada. Nedostaje mi familija, naravno, ali sad smo tu gde jesmo i situacija je takva kakva je. Imam podršku supruge Jelene, a opet i ona trenutno ima podršku moje familije, tako da se sve nekako izniveliše. Ostane nam samo nedostajanje. Zato znam da kažem da je gluma ili bavljenje glumom način života.