Antibebi pilule NE ako ste gojazni
Kontraceptivna pilula ove godine slavi 60. rođendan. Tokom proteklih decenija se menjala, usavršavala i danas je najsigurnije sredstvo za zaštitu od neželjene trudnoće. Osim za kontracepciju, prepisuje se pacijentkinjama sa neredovnim, bolnim i obilnim ciklusima, u lečenju pojačane maljavosti, cista na jajnicima, endometrioze, kao i za čuvanje jajnih ćelija s obzirom na to da sprečavaju ovulaciju.
Sa prim. dr Ivanom Bojovićem, ginekologom-akušerom, pričali smo o prednostima pilule nad drugim vidovima zaštite od neželjene trudnoće, njenim nedostacima i o tome ko ne bi smeo da ih koristi.
Vrste variraju u dozi estrogena
– Postoje različiti vidovi kontracepcije, a među njima je najpouzdanija oralna hormonska kontracepcija. Ona koristi ženske steroidne hormone, estrogen i progesteron, i predstavlja efikasnu metodu prevencije neželjene trudnoće. Ova metoda je pouzdanija od barijernih metoda kontracepcije poput prezervativa i dijafragme. Može se podeliti u dve kategorije: onu koja uključuje i progesteron i estrogen i onu koja podrazumeva samo progesteronsku komponentu – objašnjava doktor Bojović.
Postoje i dve vrste kombinovanih oralnih kontraceptivnih pilula – monofazne (sadrže isti nivo progesterona i estrogena) i fazne (nivo estrogena i progesterona se menja tokom ciklusa).
– Postoje i varijacije u nivou estrogenske komponente,
Pakovanja sadrže 21 ili 28 tableta. Pakovanja od 21 tablete se doziraju tako da nakon poslednje tablete postoji pauza od sedam dana do nove tablete, a pakovanja od 28 tableta se uzimaju u kontinuitetu, bez pauze te su danas veoma često zastupljene one s niskim nivoom estrogena – navodi dr Bojović i dodaje da oralna hormonska kontracepcija, ako se redovno uzima, smanjuje mogućnost neželjenih trudnoća na svega 0,3 odsto.
Pilula je najpouzdanija kontracepcija, ali nije za svakoga. Žene koje su gojazne, pušači ili imaju visok pritisak ne treba da računaju na ovaj vid zaštite
Ne prepisuju se ako je BMI veći od 35
Međutim, ističe dr Bojović, ovaj vid kontracepcije ima i svoje nedostatke i neželjena dejstva, pa bi pacijentkinje koje se odluče za hormonsku kontracepciju, u koju pored pilule spadaju i kontraceptivni flasteri i kontraceptivni vaginalni prsten, morale da se konsultuju sa ginekologom.
– Nedostaci hormonske kontracepcije su tegobe kao što su glavobolja, osetljivost dojki, promena raspoloženja. Dalje, žene mogu očekivati spontana krvarenja u prvim mesecima terapije, pa je povećan je rizik od trombnih embolija, a uočen je i mali rizik od infarkta miokarda i od karcinoma dojki ili grlića.
I na kraju, upozorava dr Bojović, nekim ženama se ne preporučuje uzimanje pilule.
– To su žene čiji je BMI (indeks telesne mase) veći od 35, one koje su pušači, a starije su od 35 godina, koje imaju povišen krvni pritisak, imaju istoriju ili porodičnu istoriju trombnih embolija, koje imaju dugu imobilizaciju nakon operacija ili nepokretnost, žene koje imaju dijabetes komplikovan retinopatijom, one sa istorijom postojanja migrena s aurom, žene koje imaju karcinom dojke ili primarne tumore jetre.
U Srbiji svega 2,5 do 4% žena koristi kontracepciju, za razliku od zemalja EU gde je taj broj preko 57%