Svetlost kao znak
Sa sestrom Oliverom dogovara se oko svakog detalja koji njihovo domaćinstvo čini
posebnim
A da ništa nije slučajno, pa ni Milina ljubav prema vilama, otkriva jedan događaj iz njene rane mladosti na koji danas gleda kao znak koji je ukazao kakav će biti njen životni put. – Bila sam veoma mlada kada sam kraj reke usred noći videla pravilan svetlosni krug kako treperi u mraku. Kada sam pitala komšinicu da li je i ona to nekada videla, rekla mi je da narednih dana ni slučajno tamo ne idem, da ne zgazim na to mesto, jer je to vilino kolo. Iskreno, i ja negde u dubini duše oduvek verujem da ta veza između svetlosnih bića i nas postoji i da su to dobre rzavske vile.
Nije joj teško da preuzme i ulogu turističkog vodiča, pa da sa gostima obilazi zanimljiva mesta. Vodi ih kroz grad, gde vreme kao da je stalo tridesetih godina prošlog veka i gde se svi znaju, pozdravljaju, zastanu da proćaskaju. Ide s njima u ariljsku crkvu iz 13. veka, muzej, biblioteku, najstariju gradsku poslastičarnicu...
– Naši gosti su najčešće porodice s malom decom, ali dolaze i mladi parovi, mnogi zaljubljenici u prirodu, svi oni koji gradsku buku žele da zamene tišinom, buđenjem uz cvrkut ptica, šum reke i prirodne lepote. A u našem kraju, bogami, ima šta da se vidi. Tu su vodena pećina u selu Dobrače, prirodni fenomen neverovatne lepote, pa Visočka banja pod vedrim nebom i intrigantna priča o visočkoj piramidi koja se tek zahuktava, selo Bjeluša, gde se pravi odličan sir, pa kanjon Rzava i vidikovac Klokoč. Imamo i ozbiljna arheološka nalazišta rimskog naselja, a nisu daleko ni Ovčar Banja i Sirogojno na Zlatiboru, kao ni Stopića i Potpećka pećina.
Onima, kaže, koji bi samo da se odmore, najlepše je pored Rzava, jedne od najčistijih reka u Srbiji.
– Preko puta naše kuće nalaze se uređene plaže Žuta stena i Zelena plaža, a ja u šali kažem da je naša lokacija kao prvi red do mora u Grčkoj.
Porodica kao vetar u leđa
Mila ne krije da iza svega što radi stoji cela njena porodica. Svako se trudi da u zajedničkom poslu pomogne onoliko koliko može.
– Sestra Olivera i ja smo zajedno osmislile ovu našu priču. Oko svega se dogovaramo, dopunjujemo, savetujemo. I mama Zagorka i tata Đorđe doprinose poslu. Mama pravi suvenire, a tata se, iako već u ozbiljnim godinama, ne libi da pokosi dvorište, gaji pčele, proizvodi med i vodi računa o Blažu, engleskom seteru koji je maskota našeg domaćinstva. Mi smo složna i srećna porodica, i to je moja najveća snaga koja me uvek tera da idem dalje.
Najponosnija je na sina Đorđa, koga je ljubav prema jednoj Maji odvela u London.
– Đorđe se oženio, u našu porodicu stigla je snajka Maja. Srećna sam što i njih dvoje vole da dođu u rodni kraj. Nedavno su ovde kupili kuću i planiraju da se, kad bude pravi trenutak, vrate u Arilje.
Kad ugrabi malo slobodnog vremena, Mila voli da pročita dobru knjigu, da spremi neko lepo vegansko jelo, da se druži s prijateljima, da putuje, usavršava se u svojoj osnovnoj profesiji kozmetičara...
– I da smišljam neke lepe stvari za sledeću sezonu koje ću ponuditi gostima ako odluče da svrate u naš kraj.