Rad i talenat na ceni

Između novog romana „Dukat za lađara“, rada na drami o Miljkoviću i scenariju za strip, Dejan ne staje. Smišlja zaplete i raduje se novim „Senkama nad Balkanom“Od „Konstantinovog raskršća“, romana prvenca koji je osvojio čitaoce i pobrao brojne nagrade, od Dejana Stojiljkovića ne očekujemo ništa manje nego da nas opet odvede u fantastični svet srednjeg veka kojim vladaju mračne sile, vampiri i vile i u kom srpski junaci doživljavaju uzbudljive avanture. Pred nama je njegovo novo delo, „Dukat za lađara“, o junaku Kosančić Ivanu. Šta vam je doneo poslednji roman? Koliko je ta vaša kreativna lađa dugo stvarana i kud želite da plovi? – Doneo mi je nove čitaoce i zadovoljstvo da sam napisao još jedan bestseler. Ploviće, naravno, pošto je treći deo serijala, u pravcu koji sam postavio prvim delom, „Duge noći i crne zastave“, u tom zamišljenom petoknjižju, a koji će se završiti velikim klimaksom – bitkom na Kosovu 1389. Vrsni ste pisac različitih formi. Čuvate li ih sve u rukopisu ili samo u folderima? – Nezamislivo mi je da neko u 2020. godini piše olovkom na papiru, čak i na pisaćoj mašini. Ja na kompjuteru pišem još od 1998. Naravno da čuvam i arhiviram rukopise, nešto na hard diskovima, nešto na serverima. Verujem da neki pisci stare generacije i dalje pišu na taj staromodan način, i to mi je normalno. Inspiriše li vas neka plus ili minus faza na stvaranje? – Ne. To je za srednjoškolke koje pišu pesmice, za amatere, skribomane i početnike svih boja i rasa. Profesionalni pisac piše svakog dana bez obzira na životne okolnosti. Generalno ne verujem u inspiraciju, već samo u rad i talenat. Da li radite na samo jednom projektu ili više istovremeno? – U mom slučaju je više njih nužda. Što bi rekao jedan moj kolega, ako hoćete da jedete ’leba od ovog posla, prinuđeni ste da svaštarite. Tako i ja. Pišem priče, romane, TV serije, filmove, stripove, pozorišne predstave. Od nečeg mora da se živi. Šta sada pišete i imate u poslovnom planu? – Završio sam novu zbirku priča „Prvi, poslednji i večiti“, koja će izaći do kraja godine. Pišem dramu o Branku Miljkoviću za niško Narodno pozorište. Pišem scenarija za stripove, a spremam se da radim i nastavak „Dukata za Lađara“koji će se zvati „Učitelj mačevanja“i najverovatnije izaći u dve knjige već sledeće godine. Kako biste u tri reči opisali svoju 2020. godinu? – Korona. Korona. Korona. Šta ste kao dečak voleli da gledate i sa kojim strip junakom ste se najradije poistovećivali ili mu se divili? – Voleo sam vesterne sa Džonom Vejnom i Klintom Istvudom, „Otpisane“i „Žikinu dinastiju“, a najviše sam se identifikovao sa Pajom Patkom i Dilanom Dogom. Kad ste se poslednji put ozbiljno zaljubili i da li volite da pišete ljubavne poruke? – Nisam zaljubljive prirode, a pisanje ljubavnih poruka smatram patetičnim i infantilnim. Naročito ako to radite u mojim godinama. Da li se radujete novim „Senkama nad Balkanom“i da li vam intuicija kaže da će ih biti još? – Ako je intuicija drugo ime za Dragana Bjelogrlića, onda u ovom slučaju valja primeniti onu staru vranjansku mudrost: „Ne se znaje – Zare igra“. „Senkama“se uvek radujem.

Razgovarala ANA VODINELIĆ, redakcija@bliczena.rs,

foto BY LAGUNA