Blic Zena

Nisam čula da neko sina od milja zove ćerko

-

Pisala sam već o zakonom određenoj ravnopravn­osti u jeziku, koji bi ženama trebalo da pomogne pa makar i po cenu izmišljanj­a reči. Tada sam izostavila priču o jednoj reči koja je svima promakla. A ona je početak svega, klica neravnopra­vnosti.

Nešto pre ove epidemije natrčim u parku na drugaricu. Sto godina se nismo videle. Sedi sva srećna sa ćerkom na klupi. Ćerka, naravno, odrasla bez pitanja, poslednji put kad sam je videla mi je skoro oko isterala mrežom za lovljenje leptirova i insistiral­a da se kući vrati u mojim cipelama, mada je imala primedbu da im fale štikle. To što su joj bile dramatično prevelike nije joj smetalo. Dotični pegavi devojčurak se pretvorio u mnogo lepu mladu ženu, koja se baš obradovala što me vidi. Ukratko, sve je bilo divno. Odmah sam informisan­a i da je dojučerašn­je dete dobilo svoje dete i da ga eno tamo kod tobogana. Još divnije. Da bih videla na čemu joj čestitam, mlada mama je digla ruku i povikala:

– Sine, dođi ovamo! Sad! Odi kod mame! Sineee!

Ja sam srećno čekala da se pojavi nešto malo muško, ljuto što je zbog mene moralo da prekine igru. Umesto toga, pred nas je dotapkala devojčica, mala onoliko koliko je njena majka bila kad sam je poslednji put videla. – Sine, Milice, da upoznaš tetu... Sin je zatreptao stidljivo, nakrivio glavu sa rajfom na cveće, premestio se s noge na nogu sa srozanim čipkanim soknama i pružio mi ruku okićenu plastičnim prstenčići­ma.

– Reci teti, sine, ko ti je kupio haljinu – dodala je moja drugarica.

Sin Milica se pogladio, ili ipak pogladila, po tilastoj, roze haljini, na čijoj pufnastost­i bi joj i Čajkovski pozavideo i prošaputao: – Baka. Posle toga je sin Milica bio slobodan da otrči nazad toboganu i ponovo uhvati red.

To isto veče sam natrčala na televizijs­ku seriju, koja se tada emitovala tek po 597. put. U njoj majka pita:

– Sine, Nevena, gde si pošla? Ajde, sine, prvo da ručaš.

Sin sa dve pletenice, očito žensko, kojim povodom je i ime Nevena dobio, priznaje da je krenuo u školu.

Da li ste ikada primetili koliko je sinova ženskog roda oko vas? Samo nemojte da mi kažete da je to tepanje, jer nikada nikog nisam čula da svog sina od milja zove ćerko. Jer to bi bila bruka. Ali nije bruka da se devojčice, devojke i žene zovu sinovima. Čak ni onda kada postoje sinovi, na kojima može da se potroši potreba za izgovaranj­em te reči. Mada, ja imam dva sina i jednu ćerku, nikad je sinom nisam nazvala, kao što ne bih taman da sam tri ćerke rodila.

Mama je digla ruku i povikala: Sine, dođi ovamo! Odi kod mame! Ja sam čekala da se pojavi nešto malo muško, a pred nas je dotapkala devojčica

 ??  ??

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia