Avijacija nije samo muški posao
Avionima su se doskora bavili samo muškarci, a Marija dokazuje da su i žene dobri avio-inženjeri i da, kao svako ko radi u toj oblasti, nosi svoj deo odgovornosti u održavanju naše flote
Uz svu emancipaciju i borbu za jednakost polova, i danas postoje mišljenja po kojima se neke profesije vezuju za mladiće. Iako je i sama slušala takve priče, Marija je još u ranoj mladosti odlučila da postane mašinski inženjer vazduhoplovstva. San joj se ostvario, pa danas razbija uvrežene predrasude o podeli poslova na muške i ženske i krči put drugim devojkama sličnih interesovanja.
– Rođena sam i odrasla u Beogradu sa roditelji
ma i mlađom sestrom. Kao i sva deca, u osnovnoj školi sam imala razna interesovanja, pa sam se jedno vreme bavila glumom i novinarstvom. Ipak, pobedila je ljubav prema matematici i tehničkim naukama. Kada je došlo vreme izbora, nisam se uopšte dvoumila i upisala sam srednju tehničku školu. Ispostavilo se da me ništa drugo osim tehničkih nauka ne privlači – objašnjava Marija (29), plavuša sa divnim plavim očima.
Mašinstvo je moja ljubav
Završetak srednje škole mnogima je vreme kada moraju da odluče šta dalje, iako ni sami ne znaju čime žele da se bave. Marija ni tada nije imala dilemu jer je odavno odlučila da studira Mašinski fakultet. Osim mašinstva ništa drugo je nije privlačilo, pa je odlučno krenula ka ostvarenju svojih snova. Nakon osnovnih studija upisala je master za vazduhoplovnog
inženjera i na poslednjoj godini dobila je praksu u kompaniji „Er Srbija“.
– To je bila fantastična prilika da u praksi proverim svoje znanje. Prolazila sam sve segmente posla, što mi je omogućilo da na najbolji način upoznam složene procese. Ta praksa bila je preduslov i moja prednost kada sam po završetka studija tamo konkurisala i za posao. Bila sam jako srećna jer sam već poznavala i kolege i posao, a zadužena sam za
Vreme provedeno sa nećacima uvek mi je zanimljivo i dinamično
Na pitanje čime se bavim, laički odgovorim: održavanjem aviona. Neki umeju da kažu: što ne kažeš da čistiš avione, šta tu komplikuješ
ATR avione.
Za nas koji se ne razumemo, Marija pojašnjava da su ATR-ovi modeli aviona najpoznatiji i najčešći turboprop avioni u svetu.
– Moj posao je da sve regulative koje propisuju vazduhoplovne vlasti i proizvođači aviona primenim u sistem održavanja naše flote. Toga ima zaista mnogo, pa je radni dan dosta dinamičan. Nikada nije dosadno, stalno se uči nešto novo, imamo puno treninga koje ovde zovemo školovanje za više stvari – objašnjava trudeći se da nam jednostavnim rečima približi sve te komplikovane pojmove.
Niko u njenoj porodici nije iz njene branše, a ona je, kaže, sa lakoćom studirala i na vreme završila jedan od najtežih i najzahtevnijih fakulteta.
– Često se dešava da ljudi ne mogu da shvate kako se ja kao žensko bavim tehničkim poslom. Zato, kada me pitaju čime se bavim, laički odgovorim da se bavim održavanjem aviona. Neki umeju da kažu: što ne kažeš da čistiš avione, šta tu komplikuješ sa odgovorom – smeje se Marija.
Strah je dobar i opravdan
Iako radi ozbiljan i zahtevan posao, sa puno entuzijazma i radosti govori o svemu. Opšte je poznato da je avio-industrija specifična, jedna od najozbiljnijih i najprofesionalnijih industrija, i da tu nema mesta za greške. Pitali smo je da li postoji strah od te prevelike odgovornosti.
– Svako ko radi u avijaciji ima određenu odgovornost. Naravno da uvek postoji bojazan i strah da li je sve u redu, ali tu su ostale kolege, kao i moj šef, sa kojima uvek mogu da se konsultujem oko svake nedoumice koju imam. Ja sam ovde četiri godine, to nije puno vremena, stekla sam iskustvo, ali nema sujete. Zaista mislim da je dobro da postoji ta bojazan i osećaj odgovornosti u svakoj profesiji, a naročito u ovoj.
I pored tako zahtevnog posla, ova mlada i dinamična devojka ne zapostavlja privatan život i druga interesovanja, a svaki slobodan trenutak koristi za druženja.
– Dosta vremena provodim sa vršnjacima i prijateljima. Volimo da organizujemo izlete po Srbiji, što nas sve ispunjava. Imam mlađu sestru Katarinu i često smo zajedno. Staša i Strahinja su moji nećaci sa kojima uvek uživam. Vreme provedeno sa njima uvek je zanimljivo i dinamično. Jako volim da čitam knjige, bavim se kik-boksom, ispunjeno mi je vreme raznim stvarima, ali u stvari ja jako volim da se odmaram – smeška se Marija.
Kao i svi mladi, i ona voli putovanja, otkrivanje drugih kultura i novih horizonata, što joj ovaj posao u određenoj meri olakšava.
Privilegiju koristim jednom godišnje
– Posle tri godine rada u kompaniji stekla sam pravo na jednu besplatnu kartu godišnje, pa sam nedavno bila u Parizu i divno sam se provela – kaže.
U firmi ima dosta mladih ljudi, čak četvoro kolega sa fakulteta. Zajedno se razvijaju, rastu, iako je i saradnja sa starijim kolegama savršena. Kada je Marija došla u kompaniju, u kolektivu je bila jedna žena, a sada su tu još dve mlađe koleginice, tako da ih je već četiri.
– Kod nas se ne pravi nikakva razlika između žena i muškaraca u poslu. Čini mi se da se sve više devojka upisuje na Mašinski fakultet. Sada je odnos 60–40 u korist muškaraca, pa ako se trend nastavi, uskoro će ovaj fakultet i zvanje mašinskog inženjera izgubiti epitet isključivo muškog posla – slatko se smeje, iako potvrđuje da je ljudima čudno i da su zbunjeni što se nežna plavuša bavi muškim poslom.
Marija je ispunjena, zaljubljena i srećna, i raduje se novim izazovima koji joj se otvaraju i na poslovnom i privatnom planu. Obožava modu i za sebe kaže da je prava kupoholičarka. Pored mode, velika ljubav joj je kulinarstvo. Često kuva za porodicu i prijatelje, kaže da je svi hvale, naročito kolege.
– Slatkiši su moja specijalnost, volim da pravim kolače i torte i tu sam stvarno majstor. Ne mogu propasti u životu, jer ako mi ništa ne bude išlo, ja ću praviti kolače.