Nagluvost ne može da čeka
Oštećenje sluha je ozbiljan problem koji ljudi često zanemaruju, a ne bi smeli jer rešenje postoji – to su slušni aparati
Oštećenje sluha možemo imati, a da nismo ni svesni toga. Pored umora, nervoze i napora prilikom razgovora, posledice često uključuju i smanjenje društvenih aktivnosti, što neretko vodi u izolaciju i ubrzava demenciju. O uzrocima oštećenja sluha i rešenjima za dobar sluh, razgovarali smo Marijom Komadinom Vuković, otolaringologom iz ORL Centra.
PRVI SIMPTOMI
– Gubitak sluha drastično umanjuje sposobnost razumevanja govora. Osoba može čuti ono što joj govorite, ali ne može vas i razumeti, ili može pomešati neke zvuke. Onda im se čini da ljudi mumlaju, lakše razumeju glas muškarca u poređenju sa ženskim glasom ili glasom deteta. Imaju poteškoće da čuju zvono na vratima, zvonjavu telefona, pojačavaju ton na TV-u, a u većem društvu imaju teškoće u konverzaciji, klimaju glavom i pretvaraju se da razumeju. Naravno, to vodi ograničavanju društvenih aktivnosti – objašnjava doktorka.
UZROCI
Gubitak sluha se, kaže, može postepeno prikrasti, u početku bez spoznaje o tome.
– Ali neretko može nastati iznenada, iz punog zdravlja ili u sklopu drugih akutnih ili hroničnih bolesti ili stanja. Uzroci oštećenja sluha se ne mogu uvek precizno utvrditi. U mnogim slučajevima nema prethodne istorije oštećenja sluha u porodici. Mogu se pojaviti pre ili posle rođenja, kao i tokom života. Mogući razlozi mogu biti infekcije srednjeg uha ili ušnog kanala, različita oboljenja ili anomalije uva, ušna mast, traume, ototoksični lekovi, endokrini i neurološki poremećaji i drugo.
REŠENJE
Uglavnom je kod naših ljudi uvreženo ponašanje „da se sačeka koji dan da problem sam prođe“, ili da se uvo „samo otpuši“, zujanje prestane i slično.
– Iako je reč o jednako važnom čulu, naši pacijenti će odmah pohrliti lekaru ako ih nešto boli, ako slabije vide, govore… Sluh kao da može da sačeka, ali ne može. Nagluvost, bila jednostrana ili obostrana, neminovno vodi ljude ka samoizolaciji, ređim socijalnim kontaktima, zatvaranju u sebe, ponekad afektivnom ponašanju, kao i slabljenju kognitivnih funkcija. Dakle, formira se „svet za sebe“, a bez kontakta sa „svetom oko sebe“. Zato ljudima sa oštećenim sluhom treba omogućiti da opet čuju davno zaboravljenje zvuke, jasan govor i pružiti priliku da vode aktivan život, a sve to im mogu omogućiti slušni aparati. Upotrebom slušnih pomagala osobama sa oštećenim sluhom se podiže čujnost i poboljšava sporazumevanje.
Iako je reč o jednako važnom čulu, pacijenti će odmah pohrliti lekaru ako ih nešto boli, ako slabije vide, govore… Sluh kao da može da sačeka, ali ne može