Zdravlje Izbegavate terapiju? Rizikujete život
Srce nam strada od loših navika
Svega 30–50 odsto bolesnika redovno uzima lekove za visok krvni pritisak, a u prvoj godini nakon prepisivanja leka za povišenu masnoću polovina prekida njegovo uzimanje
Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u čitavom svetu. U poslednje vreme pojedine evropske zemlje beleže značajno smanjenje smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova. U ovim zemljama smrtnost od malignih tumora je pretekla po učestalosti smrtnost od kardiovaskularnih bolesti. U poslednjih 10 godina i u Srbiji se beleži blago smanjenje smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti, ali su one i dalje najvažniji uzrok umiranja.
I mladi imaju loše krvne sudove
U 2016. godini one su bile odgovorne za 52 odsto svih smrti u našoj zemlji. Procenjuje se da godišnje od ovih bolesti kod nas umire više od 50. 000 ljudi, odnosno šest osoba na svakih sat vremena.
– U osnovi kardiovaskularnih bolesti leži proces ateroskleroze, ugrađivanja masnih naslaga u zid krvnog suda. To je proces starenja i za očekivati je, na primer, da osoba stara 80 godina ima aterosklerozu krvnih sudova. Međutim, pod dejstvom različitih faktora, ovaj proces dovodi do promena u krvnim sudovima mlađih osoba, dovodeći do pojave „rane“ateroskleroze – objašnjava docent dr
Vojislav Giga, kardiolog sa Klinike za kardiologiju KCS.
50 odsto bolesti može da se spreči
On ističe da je u našoj zemlji je posebno zabrinjavajuća činjenica da sve veći broj obolelih od kardiovaskualrnih bolesti pripada starosnoj grupi od 45 do 65 godina. Procenjuje se da praktično 80% smrtnih ishoda i 50% oboljevanja od srčanog i moždanog udara može biti sprečeno kontrolom nekoliko glavnih faktora rizika: pušenje, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana.
– Međutim, prema svetskim podacima svega 4,3% onih koji su imali već neko kardiovaskularno oboljenje, menja sva ova tri faktora rizika. Situacija, je još lošija kod onih osoba koje nisu imale prethodno oboljenje. Slično tome, svega 30–50% bolesnika redovno uzima lekove za visok krvni pritisak, a u prvoj godini nakon prepisivanja leka za povišenu masnoću polovina bolesnika prekida njegovo uzimanje dok u drugoj godini svega 25 % bolesnika uzima terapiju – upozorava dr Giga.
Skoro polovina stanovnika Srbije ima povišen krvni pritisak, 13% stanovnika ima povišene vrednosti holesterola