Zdravlje Koji je najbolji razmak između trudnoća
Kada ćete sledeći put ostati u drugom stanju, odluka je vas i vašeg partnera, međutim, postoje istraživanja koja ukazuju na to da premali ili preveliki razmak između dveju trudnoća može biti rizičan
Trudnoća je veoma zahtevno stanje za ženu. Potreban je potpuno zdrav organizam da bi se neometano razvijao nov život. O mogućim rizicima i dobrom planiranju druge trudnoće razgovarali smo sa doktorkom Brigitom Lepeš Bingold, specijalistom ginekologije i akušerstva.
– Nakon trudnoće mora proći izvestan period da bi se svi organi koji učestvuju u trudnoći vratili i postali spremni za novu veliku ulogu – kaže naša sagovornica.
Period dojenja ili laktacije nije period povoljan za novu trudnoću, naglašava doktorka, jer s jedne strane organizam majke nije hormonski spreman, a sa druge strane nespavanje dovodi do iscrpljenosti koja može biti pokretač drugih bolesti.
– Tokom trudnoće i dojenja majka gubi dosta minerala, naročito gvožđa i kalcijuma, te postoji potreba da ishranom i životnim navikama popuni rezerve u organizmu koje će joj biti neophodne za narednu trudnoću.
Važan je i završetak porođaja
Postoji značajna razlika i u načinu završetka porođaja.
– Ukoliko se završio vaginalnim putem, preporuka za minimalni period do naredne trudnoće je 12 meseci. Ako je žena porođena carskim rezom, to vreme je 24 meseca jer se prilikom carskog reza preseca više struktura kojima je potrebno vreme da zarastu. Naročito je značajno da zaraste materični mišić koji u narednoj trudnoći treba da izdrži ponovno rastezanje i da ne dovede do pucanja ili rascepa u trudnoći ili u toku porođaja – kaže dr Bingold.
U predelu reza na materici, dodaje, može doći do usađivanja posteljičnog tkiva i mogu se razviti veoma teška stanja u trudnoći kao što su prednjačeća posteljica (placenta previja) ili urasla posteljica.
Rizici kod kraćih razmaka
– Nezavisno od načina na koji se porođaj završio, kraći razmaci između trudnoća mogu biti uzroci spontanih pobačaja, prevremenih porođaja, do rođenja dece manje telesne mase, što se povezuje sa nedovoljno pripremljenim endometrijumom (deo materice u koji se usađuje plod) i nedovoljnom čvrstinom grlića materice – objašnjava doktorka.
Mnogobrojna istraživanja bave se proučavanjem optimalnog vremena za rađanje narednog deteta, uticajem na mentalni razvoj deteta, učestalosti naslednih bolesti, ali zasad, ističe naša sagovornica, statistički značajnih podataka o učestalosti psihičkih poremećaja kod dece rođenih u kratkom periodu nema.
Ako je razmak između dve trudnoće više od pet godina, trudnoća se prati kao da je prva u pitanju
Rizici kod prevelikih razmaka
– S obzirom na to da se danas žene kasno odlučuju na prvo dete, planovi za narednu trudnoću se skraćuju, treba imati u vidu činjenicu da se sve češće kod trudnica starijih od 35 godina javljaju i hronična oboljenja koja mogu imati nepovoljan uticaj i na majku i na plod. Kod takvih trudnica neophodne su češće kontrole i dodatne analize koje će smanjiti rizike od nepovoljnog ishoda – kaže doktorka.