Zdravlje Tinejdžerke sve više pate od štitne
Nedovoljno sna, stres i pretrpanost obavezama najčešći su uzroci autoimunih bolesti štitne žlezde kod sve mlađih žena, pa i tinejdžerki
Bolesti štitne žlezde u poslednje vreme poprimile su epidemijske razmere. Sve češće obolevaju i adolescenti, mnogo više žene, i to najčešće od autoimune bolesti Hašimoto tireoditis, koja često prethodi poremećaju funkcije štitaste žlezde.
– Nekada smo Hašimoto tireoditis, često autoimuno oboljenje koje se najčešće javlja kod žena, a koje karakteriše uvećanje žlezde i usporen rad, otkrivali kod žena posle 35. godine. Danas je često i kod studentkinja, čak i srednjoškolki. Razlog za to nije samo povećanje broja okidača bolesti iz spoljašnje sredine već i činjenica da pacijenti češće rade laboratorijske analize kojima se Hašimoto slučajno otkriva – kaže prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, endokrinolog u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma u KCS.
Uočeno je da, dodaje naša sagovornica, najčešće obolevaju preambiciozne osobe koje na sebe preuzimaju više zadataka nego što mogu da iznesu.
Simptomi se sporo ispoljavaju
Autoimuna bolest Hašimoto tireoditis se kod nekih pacijenta manifestuje kao hipertireoza, koja vremenom prelazi u hipotireozu, dok se kod drugih odmah razvija hipotireoza.
– U oko 90 odsto slučajeva hipotireoza nastaje zbog Hašimoto tireoiditisa. Samo ispoljavanje ovog oboljenja veoma je sporo, često neprimetno, počinje blagim uvećanjem štitaste žlezde koje se obično otkriva slučajno pri rutinskom pregledu. Vrlo retko se pacijenti žale na bol ili neku nelagodnost u vratnoj regiji – objašnjava doktorka.
Hašimoto, navodi, potvrđuju antitireoidna antitela koja su prisutna kod većine pacijenata.
– Zanimljivo je da funkcija štitaste žlezde može biti uredna u momentu otkrivanja povišenih antitela i postavljanja dijagnoze Hašimoto tireoiditisa, a da se poremećaji mogu ispoljiti tek kasnije.
Leči se posledica – smanjena funkcija
Hašimoto tiroiditis se ne leči, već samo prati, ali veoma je važno da se otkrije na vreme.
– Hašimoto ne možemo da lečimo, ali posledicu, smanjenu funkciju štitaste žlezde, možemo. Pacijentima se daje prirodni hormon kao zamena za onaj koji žlezda ne pravi dovoljno. Kako štitna žlezda propada, povećava se doza leka dok se ne postigne potrebna doza. Kontrole hormona FT4 i TSH u kasnijem periodu služe nam za dalje praćenje i korigovanje potrebne doze leka.
Nekada smo Hašimoto tireoditis otkrivali kod žena posle 35. godine, a danas je čest i kod studentkinja, čak i srednjoškolki, kaže prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, endokrinolog