Intimno Razvod, kako preseći kad nema pomoći

Ne postoje ništa što će ženi u toksičnom braku pomoći da odjednom shvati: „Hej, pa ja ne moram da trpim ovo, ja zaslužujem bolje!“. Ipak, postoji nešto što može da je pogura da donese najbolju odluku za sebe. Šta je to, objasnio je odavno Ivo Andrić u pripoveci „Zlostavljanje“, a sada je to uradio i naš savetnik, Leo Ivanišević, psiholog

Koliko dugo traje preživljavanje života, nezadovoljstva i usamljenosti u braku dok se žena ne osmeli na razvod? Zašto mora da trpi dok život ne postane neizdrživ? Ovo su pitanja koje otvara monodrama „Zlostavljanje“u izvedbi glumice Milice Janković, po istoimenoj pripoveci Ive Andrića. Još važnije pitanje od svih je zašto se od 1946. godine, kada je Ivo Andrić ovo napisao, ništa nije promenilo?

Na samom početku predstave dobili smo uvid u brak dvoje ljudi, neprimetno psihičko zlostavljanje i razvod koji je podnela žena. Mnogo vremena joj je trebalo da se usudi. Ipak, ljudi sve to ne znaju, ali imaju komentar i sve svode na jednu rečenicu: „Žena koja je napustila muža iz nepoznatih razloga traži hleba preko pogače“.

Puno žena prolazi kroz isto. Nema gde da ode, a i ako ima, zna da tamo neće dobiti podršku. Onda, da bi se ohrabrile, teše se i da i nije tako loše. Ipak, kako da znamo da je došlo vreme za odlazak, da više ne moramo da trpimo i da nije kraj sveta, pitamo psihologa Lea Ivaniševića.

– Ne postoji magični štapić koji može da pomogne ženi u toksičnom braku da odjednom shvati: „Hej, pa ja ne moram da trpim ovo, ja zaslužujem bolje!“Kada bi bilo tako lako, imali bismo mnogo nižu stopu psihičkog, a i fizičkog nasilja u porodici. Kada je u pitanju ljubav, svi mi tražimo ono što nam je poznato, čak i kada to poznato nije dobro za nas. U većini slučajeva, toksičnom braku prethode toksični odnosi u primarnoj porodici – smatra Ivanišević.

Mnoge žene napuste partnere tek kad shvate da im se odnos odvija po zlostavljačkom šablonu

Povežite problem sa uzrokom i sve je jasno

Žena koja još od detinjstva vuče probleme sa samopouzdanjem i osećajem niže vrednosti neće moći tako lako da napravi skok od: „Ja ne zaslužujem ljubav i sama sam kriva za sve, jer nisam dovoljno dobra“do „Ja vredim, ja sam dovoljna i ja zaslužujem bolje.“Ovakve promene se najčešće dešavaju uz pomoć dobre psihoterapije i pre ih, smatra psiholog, možemo očekivati nakon razvoda.

– Edukacija je ono što odluku o odlaženju može malo da pogura. Mnoge žene se odlučuju da napuste toksične i manipulativne partnere onog trenutka kada im neko objasni i kada shvate da se ceo njihov odnos odvija po vrlo predvidivom, zlostavljačkom šablonu, kada shvate da se njihov partner neće promeniti i da koren mnogih drugih problema sa kojima se suočavaju zapravo leži u tom odnosu. Žrtve psihičkog zlostavljanja najče

šće razvijaju depresiju, anksioznost, zloupotrebljavaju supstance, alkohol i hranu i često imaju niz zdravstvenih problema izazavnih stresom – kaže naš sagovornik.

Jednom kada povežu te probleme sa njihovim uzrokom, dodaje, stvari postaju jasnije. Zahvaljujući posvećenim stručnjacima, na internetu trenutno postoji mnogo tekstova i video-klipova koji se bave narcizmom, mentalnim zlostavljanjem i oporavkom nakon toksičnih odnosa.

– Ovi sadržaji za mnoge mogu da predstavljaju osvešćujući momenat. Tog trenutka shvatate: „Dobro, nisam sama, ovo se dešava i drugima“. Takođe, shvatate još jednu bitnu stvar: „Nije do mene, ovo je prosto nečiji obrazac“.

Volite onog ko vam nanosi boli

Žrtve nasilja se nekad vraćaju i po sedam puta u odnos pre nego što konačno odu. Ovaj fenomen zove se traumatska povezanost.

– Naš mozak luči posebnu kombinaciju hormona kada je osoba koju volite istovremeno i osoba koja vam nanosi bol. Vremenom, usled stalnog smenjivanja hormona ljubavi, sreće i nagrade i hormona stresa, mozak postaje istreniran da nakon perioda stresa i patnje mora doći period mira. U želji da osetite taj lepi period mira spremni ste da istrpite sve više stresa. Stalno smenjivanje stresa i blagostanja u nama

stvara osećaj kao da bi partner svakog trenutka mogao da se promeni i ponovo postane i ostane osoba koja nam se isprva svidela– kaže Leo Ivanišević.

Žrtve, nažalost, ne znaju ili ne žele da znaju da se zlostavljač, jednom kada pokaže svoje pravo lice, po svoj prilici neće promeniti, a posebno ne sam od sebe.

„Odrastanje uz oba roditelja“toksični okov

Ukoliko zlostavljač ima tužnu priču iza sebe, to dodatno komplikuje stvari, jer se loše ponašanje stalno opravdava „traumatičnim detinjstvom“. U želji da spasu to „jadno, ranjeno dete“koje vide ispod svih slojeva agresije žrtve često ostaju sa zlostavljačem ne vodeći brigu o sebi

Pored okoline, na samu odluku o razvodu utiču deca i najbliži.

– Deca utiču, i to na dva načina. Često postoji nada da će partner postati bolja osoba onda kada postane roditelj. Naravno, to ne funkcioniše tako. Neke žene, kada vide da njihov partner nema strpljenja, ljubavi i empatije čak ni za sopstveno dete, odlučuju da odu kako bi spasile dete.

I želja da se detetu pruži „odrastanje uz oba roditelja“često može dodatno da zarobi ženu u toksičnom braku. Nije svaka razmirica povod za razvod, ali ako žena trpi emotivno ili fizičko nasilje samo da bi detetu pružila privid srećne porodice, to se neće dobro završiti.

– Podrška najbližih je krucijalna. Žena koja ima podršku porodice da napusti toksičan brak mnogo lakše će to i uraditi. Sa druge strane, žena koja ima porodicu koja je podržava verovatno neće ni završiti u takvom odnosu zato što je u porodici naučila da to ne treba tako da izgleda.