Duh i telo Odmorite mozak uz lepe misli

Sanjarenje je, pokazuju istraživanja, mnogo više od besposličarenja. To je vitalno oruđe i ključ za izgradnju otpornosti, podizanje raspoloženja, rađanje inspiracije i punjenje baterija

Ljudi su predodređeni da brinu i svako ima svoju verziju brige – unutrašnjeg kritičara, unutrašnji strah ili unutrašnja kajanja. Skloni smo patologiji ovog unutrašnjeg brbljanja, ali ti mučni glasovi nisu sami po sebi loši, smatra dr sci. med. Petar Vojvodić, psihijatar, REBT psihoterapeut i osnivač portala Psihocentrala.com.

– Kritičko razmišljanje pomaže nam u predviđanju prepreka i ishoda, strah da predvidimo opasnosti, a kajanje ukazuje na to da imamo moralni barometar za odluke koje su rezultirale negativnim posledicama – objašnjava naš sagovornik.

Dakle, dodaje, ako je dobro upregnuto, ovo unutrašnje ćaskanje može nam pomoći da dođemo do željenih ciljeva i da se lakše snađemo u životnim izazovima.

– Međutim, kada budućnost izgleda neizvesno ili se zahtevi svakodnevnog života povećavaju, unutrašnje brbljanje mozga nam više ne koristi. Suočeni sa nepoznatim, imamo tendenciju da se povijemo i poguramo jače, da radimo i da brinemo još više. Ali, ironično, što napornije radimo, manje smo produktivni i kreativni.

Šta, međutim, ako uznemirenost pretvorimo u sanjarenje? Šta ako naučimo da usmeravamo tok svojih lutajućih misli da ojačamo otpornost pred neizvesnošću?

– Kako istraživanja pokazuju, sanjarenje je mnogo više od besposličarenja. To je vitalno oruđe i ključ za izgradnju otpornosti, podizanje raspoloženja, rađanje inspiracije i punjenje baterija – kaže naš sagovornik.

Istraživanja pokazuju da prosečna odrasla osoba provodi oko 47% svog budnog stanja puštajući um da luta. Problem je u tome što naš mozak gravitira prema negativnom – prema kajanjima iz prošlosti ili prema budućim strepnjama.

– Čak i kada smo usmereni na maštanje, naš mozak se bori da se koncentriše. Zašto? Zato što je potrebno mnogo više mentalnog napora da se stvori pozitivna fantazija nego da se um pusti da besciljno luta, čak i ako zalazimo na neprijatnu teritoriju.

Kako se ispostavilo, dodaje naš sagovornik, ista regija mozga stimulisana tokom sanjarenja i lutanja mislima takođe se budi i kada razmišljamo i brinemo. Trik je u tome da istrenirate mozak da vaše sanjarenje usmeri ka idejama koje izazivaju radoznalost i unapređuju vaš rad. Naravno, lakše je reći nego učiniti. – Iako ne možemo da kontrolišemo lutanje svog uma, možemo naučiti da usmeravamo tok sanjarenja i svojih misli. U nastavku navodimo nekoliko načina na koji da to uradite.