Pregrmeli smo
Ne znam da li ste i vi u poslednje vreme, kad čujete da je neko pregrmeo koronu bez posledica, osećali blagu zavist što se i vama tako nešto ne desi samo da se već jednom agonija zvana kovid 19 završi. Nebrojeno puta sam čula svoje prijatelje kako naglas izgovaraju tu misao već iscrpljeni od sada već skoro dvogodišnjeg terora koji ovaj virus vrši nad našim životima. I samoj mi je ista misao pala na pamet kad mi je draga prijateljica javila da su porodično koronirani i da su okej.
Da se razumemo, čvrsto sam verovala u to da će me dve doze kineske vakcine koje sam primila spasti od težeg oblika bolesti. Čak sam planirala da po povratku s odmora primim i buster dozu, pa da još mirnija dočekam jesen i polazak deteta u školu. Treću dozu, međutim, nisam stigla da primim jer sam s odmora došla s virusom, za koji sam bila ubeđena da je korona. Test je pokazao da ipak nije, pa sam po savetu lekara čekala malo da ojačam i vakcinišem se.
U međuvremenu je ćerka krenula u školu i nije bila ni dve sedmice pošteno na nastavi kad ju je jedno veče nešto slomilo. Naredni dani su mi prošli kao kroz maglu – pregledi, vađenja krvi, noćne hipotermije nakon visokih temperatura, strašne groznice, neviđena preznojavanja... Doktor je posumnjao na kovid, ali temperatura je prošla, ona se polako oporavljala, test smo uradili kasno i bio je negativan. Gledajući je kako je drma nešto što do tada nisam videla, znala sam kako nikad više neću biti zavidna prema onima koji su preležali kovid, jer ako to izgleda imalo nalik ovome, ne dao bog nikome da se zarazi.
Ipak, ja sam se zarazila posle četiri dana, suprug tri posle mene. Ubeđeni da je dečji virus, osvestili smo se tek kad sam izgubila čulo mirisa i ukusa i kad me je temperatura šesti dan ponovo prikovala za krevet. Sve je, srećom, prošlo kako treba. Test smo odmah uradili, i sve što nam je doktor rekao. Posle dve sedmice stalnog lekarskog nadzora možemo da kažemo da smo pregrmeli koronu.
Kad se osvrnem na te dane, ne mogu da kažem da su simptomi bili strašni. Drugo nešto je bilo strašnije. Svest o tome da imate virus i da ne znate kako će vam biti za dva sata. Ma koliko racionalni bili, kada vas spopadne kašalj koji ometa udah, ne možete da se ne upitate je l’ to početak kraja dok u stvari sve vreme normalno dišete, ali to tada ne znate jer vas strah parališe. Kako li je tek iracionalnima...
Zato se čuvajte i radite sve što je do vas da budete i ostanete zdravi. Svesna sam da još nije kraj. Idemo uskoro po treću dozu. Nadam se da ćete i vi.
Nisu tegobe bile strašne, već svest o tome šta može da krene po zlu