Zbunjena deca
Kad se tačno zna šta se sme, a šta ne, svi slušaju i ne preispituju
Autoritet je vrlo korisna alatka u društvenim relacijama. On ne znači grubost i distancu, naprotiv. Imate ga i kad ste nežni i pažljivi, kad odluke i zabrane izričete smireno, ali jasno, kad postavljate čvrste granice, ne šaljete zbunjujuće poruke. Tad se zna tačno šta je dozvoljeno, a šta ne.
Ako ste takvi sa decom, ona će biti poslušna, neće preispitivati vaše odluke, a opet će biti dovoljno samostalna. U suprotnom, biće zbunjena, neće znati šta kad smeju, a kada ne, i zašto je to tako. Na duže staze ovakvo vaspitanje, kod njih koji još nemaju razvijen sistem logike i emocionalnu stabilnost, može da utiče na to da se povuku u sebe, postanu bespomoćni, anksiozni, nemotivisani, frustrirani od potiskivane ljutnje.
A šta radimo mi odrasli, koji imamo razvijen sistem logike i emocionalno smo stabilni, kad se nađemo u situaciji kada ne znamo šta je tačno dozvoljeno, a šta ne? Mi tada – preispitujemo i negodujemo.
Poslednji primer koji nas je naveo na takvo delovanje je nedavna odluka o neodržavanju velike tradicionalne manifestacije (Sajma knjiga) nakon nekoliko desetina njih održanih (muzičkih i filmskih festivala, koncerata, utakmica…).
Da se razumemo, epidemiološki uslovi u danima u kojima se sve održava jesu manje-više slični. Broj zaraženih raste, pada, pa opet raste. I kad posmatrate ovu poslednju zabranu omiljenog nam oktobarskog događaja iz ugla rizika, zdrav razum će vas brzo ubediti u opravdanost takve odluke.
Međutim, ne možete a da se ne zapitate zašto je sad tako. Prostor jeste zatvoren, to je jasno, pa je rizik veći nego na otvorenom. Ali bilo je koncerata i po halama, ne samo napolju. O utakmicama sa rekordnim brojem navijača da ne govorimo, a nisu baš svi, u šta smo mogli lako da se uverimo tokom TV prenosa, nosili maske i sedeli na propisanoj udaljenosti. Niti imali kovid propusnice. Logike nema. Jedno može, drugo ne. Samo zato razumem sve one koji se bune jer Sajma knjiga neće biti. Ne zato što mislim da treba da se održi po svaku cenu. Ne. I oskari i nobeli su deljeni onlajn, pa se nije ugasilo Sunce. Razumem ih, jer su zbunjeni, a zbunjeni su jer logike nema. Tačnije, ima je sve manje, a potrebna su nam dosledna uputstva. I autoritet.
Bojim se samo da ćemo, baš kao ona deca roditelja koji im čas popuštaju, čas im sve brane bivati sve frustriraniji, anksiozniji, bespomoćniji. Nemotivisani. Da se vratimo u život, kad vreme za povratak dođe.