Verujem, ne verujem
Iako razum zna da magijska bića ne pohode naš dom, vera u njih je ono što praznike čini tako lepim
Otkad znam za sebe, volim čaroliju Nove godine i Božića. Još živo pamtim slike iz detinjstva prožete uzbuđenjem od bezrezervnog verovanja u magijska bića koja pohode naš dom, okićen od poda do plafona u simbolične svetlucave predmete. Istu čaroliju sam prenela i svojoj ćerki, čini mi se i još više, pa je do nepune desete, u savezništvu s drugarom istih uverenja, pred čitavim odeljenjem zdušno branila postojanje Deda Mraza, Božić Bate i njihovih pomoćnika. Doduše, isti taj drugar po veri, prvi spoznavši bolnu istinu koju svi jednom otkrijemo odrastajući, uspeo je da ubrza i njeno odrastanje i tako su se, početkom ovog leta, u suzama oprostili od svojih junaka.
Vidim da joj nije palo lako. Kako su krenuli praznici da se bliže, povela se opet priča o poklonima i o Dedi. Ne odustaje od priče, od pisanja pisma sa željama koje će okačiti na jelku... Ja je pitam da li još veruje. Kaže da bi još volela da da.
I bi mi drago, jer i ja još podjednako uživam u tome. Baš kao i u božićnim filmovima. A kad smo kod njih, ma koliko se moj kućni Grinč, veliki poklonik sedme umetnosti, snebivao nad mojim izborom za vikend-bindž, šta da vam kažem, jednostavno ih volim.
I sve mi je jasno kod njih, i da nas rade na nostalgiju, da nam bude želju da se vratimo u stara dobra vremena koja su bila jednostavna, puna nade, zabavna i srećna. Da su kratak beg od prezahtevne svakodnevice, da popravljaju raspoloženje. Da su laki, stereotipni, nekomplikovani i da imaju srećan kraj, za kojim svi ponekad čeznemo.
Ali da se ne lažemo, bar pola sveta ih gleda. A kako i ne bi kad, psiholozi tvrde, smanjuju nivo stresa, prenose nas u svet dečje jednostavnosti i nevinosti u kom su porodice gostoljubive i zabavne, gde se svi kupaju u sjaju dobrog raspoloženja i gde još uvek postoji vera u magiju.
Predvidljivi srećni završeci pokreću naš centar za neuronske nagrade. Promena raspoloženja utiče na hemijske procese u mozgu, a kad je mozak srećan, i telo poskakuje. Dovoljno?
Dakle, ako ste pod stresom, kokice u ruke i na vikend-bindž! Smatrajte to oblikom brige o sebi. Imajte na umu da pozitivne emocije podstiču produktivnost i otpornost, pa ćete biti bolji i sebi i drugima. A to je ono čemu na početku svakog dana težimo, zar ne?