Decu nam vaspitavaju televizija i ulica

SVE MANJE VREMENA ZA MALIŠANE

Već u vrtiću decu polako počinjemo da prepuštamo “institucijama sistema”

Utrci za poslom i zaradom sve manje vremena, pažnje i energije posvećujemo onima koji su najvažniji - rođenoj deci. Realno umorni, brigu o njihovom razvoju prepuštamo vrtiću i školi, a slobodno vreme kompjuteru i crtaćima. Kad stignu do adolescencije i problema, shvatimo da su ih, bez našeg uvida, vaspitavali vršnjaci, televizija i ulica.

- Kasnije ćemo, umorna sam.... Izvini, možemo li time da se bavimo sutra... Kaži razrednoj da neću stići na roditeljski.... Ma, jel istina da imaš pet kečeva?!

Koji se roditelj nije prepoznao u ovim rečenicama? Koji od nas nije bar jednu od njih izgovorio?

Već u vrtiću, decu polako počinjemo da prepuštamo “institucijama sistema”. Današnji vrtići prepuni su raznih radionica, vaspitačice imaju zadatak da primenjuju “individualni pristup”, naša deca u vrtiću upoznaju i vršnjake sa posebnim potrebama, pa uče da poštuju različitost, sa vaspitačicama se secka, crta, prave priredbe, ide na zimovanje i letovanje... Umirujemo savest da su deca “potpuno vaspitno pokrivena”.

VASPITAČICE NISU MAME

- Ne, razvojne potrebe deteta time nisu pokrivene. Vreme koje dete provodi kod kuće roditelj treba da organizuje od najranijih dana, da dete prati, učestvuje, podstiče i pohvaljuje. Roditeljsku pažnju, ljubav i podršku vaspitačice ne mogu da zamene - kaže za “Blic” Ljiljana Filipović, psiholog i prodični terapeut.

U realnosti, kad dođe- mo kući potreban nam je odmor i mir. Zato se kao najjednostavnije rešenje nameće da pustimo dete da se samo zabavlja ispred televizora gledajući crtaće, serije i slično.

- Deca ne bi smela sama da gledaju crtaće, već sa nama u društvu. Jer, ako im ne objasnimo šta je poruka crtanog filma, ili ako prethodno ne selektujemo koje će crtane filmove da gledaju, ona će ostati zbunjena - kaže Filipović.

Deca prepuštena TV kanalima ne gledaju samo crtaće. Ona prate i druge programe, a da mi toga nismo ni svesni. U “Kefalici”, jednoj od najpopularnijih arnijih programa o deci, naa pita-pitanje šta ima da se gledaeda na televiziji, jedan dečakčak je rekao:

- Pa, ima predsedniknik koji priča o parama, pa ondanda ima da se gleda bingo, a i to je o parama...

TRUD SE ODMAH VIDI I

Tatjana Aleksić, autorkautorka ove emisije koja je za pet godina intervjuisalala više od 1.000 dece predškolskog uzrasta u vrtićima, kaže da već u prvom intervjuu sa detetom može da se vidi s kojom od njih se roditelji druže, igraju i rade, a s kojom se ne radi.

- Roditeljski trud uložen u dete odmah se primeti. Tamo gde toga nema, već u prvom intervjuu čujemo o tome kako se tata ljuti ili mama ima puno posla - kaže ona.

Kad dete krene u školu, prepuštamo ga “opšeobrazovnom sistemu”. Svesni smo da školstvo nije dovoljno reformisano, da učiteljice i nastavnici imaju male plate, da su nervozni i nemotivisani, da je gradivo ogromno. Većina, ipak, opet prepušta vaspitanje dece školi, a slobodno vreme nakon škole kompjuteru.

- Istraživanja pokazuju da je došlo do zamene uloga između roditelja i škole. Roditelji nemaju vremena za decu jer moraju da zarađuju novac, pa vaspitanje dece prepuštaju školi. Nastavnici, s druge strane, ne stižu da ispredaju gradivo ( reforma nije sprovedena do kraja), pa očekuju od roditelja da sa decom rade kući. I jedni i drugi se neadekvatno osećaju u tim ulogama - kaže dr Ivana Stepanović-ilić, istraživač Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta.

KAKO SEJEŠ...

U adoslescentskom uzrastu, kad se obično misli da deci nismo važni jer se okreću društvu, ona ipak očekuju da ih roditelji prate.

- Ja moje roditelje bukvalno ni ne vidim .. Još ako odem negde... vidim ih na sat dnevno - ostavila je jedna devojka, na ovu temu, komentar na sajtu “Blica”.

Psiholog i porodični terapeut Ljiljana Filipović kaže da se u tom uzrastu jasno vidi šta smo do tada radili, ili nismo radili. Da li smo deci organizovali slobodno vreme, pratili njihov razvoj i podsticali ga u kući (mimo vrtića i škole), da li smo sa njima izlazili u pozorište, bioskope, čitali im bajke, priče, igrali fudbal, tenis... vodili ih u porodične posete kod prijatelja...

- Ako jesmo, naše dete će se uspešno izboriti sa isku-