Društvu preti kriminal koji se ne vidi
DUŠAN DAVIDOVIĆ, CENTAR ZA PREVENCIJU KRIMINALITETA
Duboko
sumnjam da u Srbiji postoji strategija borbe protiv kriminala i da naša država sistematizovano reaguje na ovo zlo. U Srbiji odavno ne postoji ni politika prevencije kriminala.
Ovim oštrim zaključcima sociolog Dušan Davidović, direktor Centra za prevenciju kriminala Instituta za sociološke i kriminološke studije, počinje razgovor za „Blic“. Kada biste predstavili sliku kriminala u Srbiji, koje bi bile njene glavne karakteristike? - Ni nauka ni državni organi, odnosno institucije, nemaju relevantne podatke na osnovu kojih možemo da sudimo i donosimo zaključke o ovoj pojavi. Istina, MUP, sudstvo i tužilaštvo imaju svoje podatke koje predstavljaju samo jednu stranu ovog zla. Mi možemo da ih uzmemo kao suve činjenice, ali nemamo mehanizme za njihovu analizu koja bi pružila kritičku sliku kriminala u Srbiji. Danas se o kriminalu ovde govori isključivo fenomenološki u stilu: otkriveno je toliko dela, uhapšeno toliko ljudi, izrečene su te i te kazne. To je neprimereno našoj situaciji. Gde vidite glavni problem za ovakvo stanje? - Sve što bi trebalo da bude odgovor na kriminal u poslednje vreme se, na jedan veoma hvalisav način, podvodi pod pojam strategije nacionalne bezbednosti; strategije, koja nema veze sa kriminologijom, sa prevencijom kriminala i borbom protiv kriminala, jer je te teme samo stavila kao svoj zadatak i ništa više od toga. Gde je tu kriminalna politika, gde su projekti, gde je ta vidljiva namera i tendencija ovog društva da organizuje borbu protiv kriminala? U Evropi je za osam godina pet puta promenjena politika prevencije kriminala. Nasuprot svetu i Evropi, kod nas postoji tendencija politizacije kriminala. Kako se ta politizacija manifestuje? - Običnom čoveku je postalo zamorno da ga svakog dana uveravaju o postojanju plave magije u liku policije kao jedinog i najuspešnijeg borca protiv kriminala. U zavisnosti od toga iz koje je partije ličnost na čelu policije, uspešnost se pripisuje toj partiji. Tako ispada da prethodna garnitura nije radila ništa, a da je ona koja trenutno vodi MUP ekstra aktivna. Tome se pridružilo i pravosuđe, pa se šalje slika da mi maltene nemamo više kriminal. Poslednjih meseci smo u nekoliko navrata čuli od da je Srbija očišćena od velikih kriminalnih klanova. Koliko vam se ove poruke čine uverljivim? - Zaista je bilo sjajnih akcija, od razbijanja zemunskog i bežanijskog klana do hapšenja Šarićeve grupe i zaplene dve i po tone kokaina. Ali to je samo površina problema, jer su mnogi ostali netaknuti i dalje aktivno rade. Nastavljanje akcija „Mreža” upravo pokazuje kako su pomenute tvrdnje zvaničnika pogrešne. Kako javnost to prihvata? - Sve ove akcije koje MUP u poslednje vreme vodi i u kojima zaista postiže dobre rezultate kod građana stvaraju predstavu da policija radi svoj posao i da kriminala ima manje. Ali, šta je sa onim kriminalom koji se ne vidi, šta je s onim ogromnim brojem krivičnih dela za koje se zna, a za koje reakcija države i društva zavisi od analize političkog trenutka. To je ponašanje u stilu: ako mi treba sad ću ići da hapsim, ako mi treba kasnije, posle prvog ili drugog kruga izbora, sa jednom ili drugom koalicijom, ići ću i tada. Ta politizacija policije, organa gonjenja, pa i čitavog društva nam pokazuje da ona čuvena reforma javne bezbednosti posle 5. oktobra nije završena.
- Koliko je potrebno da se posle razbijanja jednog klana u prazan prostor ubaci druga kriminalna grupa? - Stasavanje klanova, odnosno kriminalnih grupa, odvija se u relativno kratkom periodu - od pet do osam godina. To je pokazao slučaj „Sablje“iz 2003, jer su nakon oseke od nekoliko godina kriminalne organizacije ponovo ojačale u 2011. i 2012. Kad je reč o organizovanom kriminalu koji je vezan za državu i koji bez sprege s vlašću ne može da postoji, njemu je potrebno onoliko vremena koliko traje dil sa vlašću. Šta biste savetovali državi za efikasnu borbu protiv kriminala? - Na prvom mestu je kreiranje politike, čiju bi suštinu predstavljalo šest principa koji su postali alfa i omega borbe protiv kriminala u svetu i Evropi. Najkraće, Srbija mora da sačini programe kojima će aktivirati sve raspoložive kapacitete - socijalne, stručne i državne, kao kompletan odgovor države i njenih institucija na kriminal.