Izgradnja prečistača voda
Apatinska pivara saopštila je da će u apatinski prečistač voda investirati šest miliona evra. Ta pivara je sa opštinom, preduzećem „Naš dom“i Direkcijom za izgradnju potpisala ugovor o kupovini 1,6 hektara gradskog građevinskog zemljišta za novu fabriku za preradu voda. Od
raka dojke u Srbiji godišnje oboli 3.700 žena, a umre 1.300. Većina ih, nažalost, pomoć zatraži u kasnoj fazi bolesti kada je lečenje složenije i neizvesnije. Radikalna mera lečenja je odstranjenje cele dojke ili jednog njenog dela. Ali mogućnost rekonstrukcije dojke vraća ženi ne samo pristojan estetski izgled već i samopouzdanje i nadu za nastavak života. Na VMA prošle godine je oko 100 žena podvrgnuto ovom zahvatu.
- Plastični rekonstruktivni hirurzi mogu da rade rekonstrukciju dojke tek kada onkohiruzi završe sa svim vidovima lečenja, odnosno posle hirurške intervencije, hemioterapije, zračenja. Razna su mišljenja kada treba pristupiti rekonstrukciji, ali stav većine stručnjaka da žena sa metastatskom bolesti ne ispunjava uslove za primarnu rekonstrukciju dojke već se prethodno mora podvrgnuti odgovarajućem lečenju. Ako dođe do izlečenja metastatske bolesti onda se pristupa rekonstrukciji - kaže brigadni general prof. dr Marijan Novaković, načelnik VMA i plastični hirurg. Žene u zavisnosti od načina lečenja i faze bolesti čekaju na rekonstruciju najmanje godinu do nekoliko godina. Za rekonstrukciju mogu da se koriste tkiva samog pacijenta, veštački materijali, silikonske proteze...
- Kod primene sopstvenog tkiva koriste se najrazličitije vrste režnjeva sa leđa, trbuha ili neke druge regije. Mikrovaskularnom tehnikom obezbeđuje se dovoljno kvalitetnog tkiva za pokrivanje implantata, a za volumen se pored tkiva koristi i silikonski implantati - kaže prof. dr Novaković. U nekim situacijama, ukoliko je potrebno, interveniše se i na drugoj dojci kako bi im se prilagodio izgled.
- Rekonstruktivni hirurzi VMA primenjuju najsavremenije operativne tehnike i kod hirurgije režnjeva i kod primene veštačkih materijala, kao i u drugim medicinskim centrima u svetu. Uz dobru edukaciju i usavršavanje, ako dobro ovladate hirurškom tehnikom i pripremite pacijenta, to su složene ali veoma uspešne operacije - kaže prof. dr Novaković. Kako kaže, mnogo teže se izvodi zahvat kod žena koje su dugo primale zračnu terapiju jer ovaj vid lečenja oštećuje ne samo kožu nego duboke strukture tkiva. Sve više u svetu i kod nas, navodi prof. dr Novaković, stav stručnjaka je da se ide na poštednu hirurgiju dojke, odnosno da se ukloni samo deo koji mora.
- Na Onkološkom institutu u Milanu lekari kada uklone dojku, ukoliko je u pitanju radiosenzitivan tumor, istovremeno ozrače dodatno tu regiju i što manje oštećuju okolno tkivo. To nam omogućava bržu ranu rekonstruktivnu fazu, ne moramo dugo čekati oporavak tkiva od zračenja - kaže prof. dr Novaković. V. M. B.