Pružni prelaz odneo 52 života
U LAPOVU PIŠU PETICIJU ŽELEZNICI I DRŽAVI
potpisa i ako se Železnica i država i dalje budu oglušavali, blokiraćemo telima međunarodnu prugu. Dosta smo ćutali, jer jedan jedini život vredi više od bilo kog novca i izgovora. Samo iz moje kuće je stradalo troje ljudi - kaže Jovanović.
On smatra da treba da se izgradi podvožnjak, kuda mogu da idu i pešaci, i biciklisti, i invalidi.
- Dok se to ne uradi, Železnica mora da plati tri radnika koji će stalno, 24 sata, da prevode sve ljude preko pruge i da paze na njih. To su naši uslovi - kaže Jovanović.
Žrtava neobezbeđenih prelaza preko pruge u Lapovu je mnogo, nekima postoje i spomen-obeležja na mesima gde su stradali.
Biljana Nikolić je poginula usred Lapova u 20. godini kada joj je zazvonio telefon i nije čula voz. Jedna od poslednjih žrtava je deda Slavko, koji je stradao pre nekoliko meseci kada je pošao preko šina do apoteke da kupi lek.
Mariolu Jocić smo zatekli pored pruge, na kraju glavne, Njegoševe ulice. Ona čeka svog unuka.
- Ovde sam svaki dan i prevodimo naše dete i po četiri puta dnevno. Moj Dušan ide u drugi razred osnovne škole. Vozovi jure brzinom od 100 kilometara na sat i bojimo se za njega. Svi smo tu na straži - ja, otac, majka, deda... Moramo, jer samo tako možemo da budemo sigurni - kaže Jocićeva, i tvrdi da je prelaz najpotrebniji Lapovu.
Predsednik opštine Lapovo Dragan Zlatković kaže da je „na desetine pisama poslato Železnicama Srbije, ali pravog rešenja nije bilo“.
- Ranije su pravljeni projekti da se gradi pasarela koja bi morala da bude visoka 7,5 metara. Onda se shvatilo da to nije dobro rešenje, jer niko neće da se penje uz i da silazi niz stepenice, posebno ako sa sobom ima bicikl, kolica s detetom... Razmišljalo se o svetlosnoj signalizaciji koja bi upozorila na vozove, ali ni to nije sigurno jer se uređaji često kvare i nisu pouzdani. Kada smo Železnici predložili podzemni prolaz, odgovorili su nam da će to da se puni vodom - kaže Zlatković.