Nešto kao život

Korado Alvaro?

Italijanski pisac o kojem, priznajem, do jesenjeg beogradskog Sajma knjiga nisam znao ništa. Njegova knjiga „Nešto kao život“(izd. Sl. glasnik, prevod Predraga Begenišića, 430 str.) uzbudljivo je putovanje kroz XX vek, jer je kao novinar i dopisnik iz Francuske, Nemačke, Rusije (u rasponu od 1927. do 1947) vodio lični dnevnik i objavio ga 1951. (Quasi una vita). Dobio je tada najznačajniju italijansku nagradu Strega u konkurenciji veličina kao što su Levi, Moravija, Soldati...

Uz novinarski rad Alvaro (1895-1956)

je objavio nekoliko knjiga, ali „Nešto kao život“čine zapisi iz njegove radionice, koji sveukupno nude uvid u uspon i katastrofu njegove zemlje, oštro i nepoštedno. Video je izbliza diktatore, Musolinija, Hitlera, Staljina, o kojima svedoči uzgredno i bez pominjanja punih imena (bilo je to opasno, a naknadno nije dodavao ništa, kad je prestalo da grmi, znak golemog intelektualnog poštenja).

Ispisana nadmoćnim intelektualnim stilom,

više kroz slike života na ulici i na dnu, nego kroz političke dijagnoze, Alvarova knjiga je krcata aforističkim i potresnim slikama-dijagnozama (sve sam ih ispodvlačio). Podseća ponekad na „Embahade“Crnjanskog i Andrićeve „Znakove pored puta“(obe posthumno izdate), na memoare Predraga Milojevića, a ponajviše na gorku prozu „Kaputt“Kurcija Malapartea. Za više čitanja.