Nauka i štednja

U Ministarstvu prosvete

Činjenica je da novca

Ministarstvo bi trebalo

Nauka u Srbiji je pred bankrotom,

novca je sve manje, naučnicima će biti uskraćeni skupovi, putovanja, jedva su dobili mogućnost da ponovo koriste stručnu literaturu koja im je bila uskraćena zbog neplaćanja, Evropska investiciona banka preti zamrzavanjem kredita zbog kašnjenja ili loše realizacije projekata, a istraživači kažu da stanje nikada nije bilo gore.

pravdaju se da je kriza, da je novca u državnoj kasi sve manje, i da će ono malo što je ostalo za nauku biti preusmereno u nabavku opreme, umesto u sve ono što nije krajnje neophodno naučnicima.

u državnoj kasi nema previše i da ga nedostaje za mnoge bitne stvari. Ali, ako znamo da je, primera radi, Istraživačka stanica u Petnici dobila sedminu sume iz 2010. godine, Ministarstvo bi trebalo da objasni da li je državna kasa baš toliko ispražnjena, ili mu je nauka na poslednjem mestu i samo smetnja, umesto realna potreba.

Iako rad naučnika mnogima

izgleda apstraktno, daleko i nevažno, on zapravo mnogo znači za svakog od nas. Nisu to samo običnom čoveku daleke jednačine, teoreme i računi, već i uslov za napredak medicine, prosvete, tehnike, privrede, pa se samim tim tiču i svakog od nas. Nisu uzalud razvijene zemlje baš u krizi povećale izdvajanja za nauku i tehnologiju jer znaju da se na taj način najlakše obezbeđuje napredak, a time i izbavljanje iz stega besparice.

i da odgovori da li ovakvom štednjom podstiče naše naučnike, koji ionako nemaju dobre uslove za rad, da odlaze u razvijene zemlje, gde istraživača poreklom iz Srbije ima više nego u domovini.