Napadnuti postaju i žrtve odluka suda
KAKO NUŽNU ODBRANU VIDI NAŠE PRAVOSUĐE
Nužna
samoodbrana žrtve je, po tumačenju srpskog pravosuđa, samo ista količina sile koju primenjuje napadač, kaže za “Blic” sudski veštak Miroslav Busarčević. U domaćoj sudskoj praksi utvrđivanje nužne odbrane ili njenog prekoračenja uvek je odluka koju donosi sud, ali stručnjaci misle da sudovi to preusko tumače, i to na štetu žrtava napada.
- Svaki čovek ima prvo da se brani i to ne samo kad je u pitanju protivrpavni napad na život i telo, već i na imovinu. Da bi postojalo pravo na nužnu odbranu, ona mora biti istovremena sa napadom, što znači da se čovek može braniti samo kad je napad već započeo ili neposredno predstoji, i to samo dok napad traje. Naravno, čovek ne može hladne glave da reaguje ako je napadnut i to u praksi treba šire da se tumači, ali ne treba ni preterati u širini tumačenja, jer ne živimo na Divljem zapadu. Nekad je teško proceniti kad je napad uopšte i prestao - navodi profesor Škulić. Po njegovom tumačenju, sud može izreći blažu kaznu ili poptuno osloboditi žrtvu ukoliko veštaci utvrde da je, braneći se, bila jako uplašena ili razdražena napadom.
Škulić napominje da se pravna rešenja u Srbiji ne razlikuju od rešenja u zemljama zapadne Evrope, a da u Americi postoje slobodnija tumačenja prava na nužnu odbranu.
- Treba imati u vidu da je kod nas na 100.000 stanovnika 140 u zatvoru, a u SAD je 750. Broj nasilnih krivičnih dela u SAD je veći za oko 10 do 20 puta. U SAD se nužna odbrana slobodnije tumači, naročito ako je napadač ušao u stan vlasnika, jer se dom smatra svetinjom - objašnjava profesor Škulić.