Novi zakon za lakše otkaze
VLADA PRIPREMA IZMENE ZAKONA O RADU
Poslodavci će moći mnogo lakše da daju otkaze zaposlenima, isplaćivaće optremnine samo za godine koje su radili kod njih. Na udaru će najviše biti zaposleni u privatnom sektoru, dok će administracija i dalje biti zaštićena
Izmenama
Zakona o radu, koje bi trebalo da budu usvojene do kraja godine, država će omogućiti lakše otpuštanje zaposlenih. Poslodavac neće morati da isplaćuje otpremninu za ukupne godine radnog staža, već samo za period koji je zaposleni proveo kod njega.
Državni sekretar u Ministarstvu rada Zoran Martinović za “Blic” kaže da je, ukoliko se ukloni strah kod poslodavca o isplati visokih otpremnina, procena da će se posebno više i lakše zapošljavati stručni ljudi stariji od 50 godina.
- Smanjiće se i zloupotreba ovakvog načina zapošljavanja jer se često dešava da se ugovori na određeno produžavaju unedogled - objašnjava Martinović.
Ljubisav Orbović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže da će najveći problem imati zaposleni u privatnom sektoru jer poslodavci mogu da manipulišu i stvaraju pravni osnov da im ne isplate otpremninu.
- Plan je da se tačno odredi šta je disciplinska odgovornost i način na koji se zaposleni može otpustiti. Kada, kako, na koji način i u kojim okolnostima. Zbog nejasnih odredaba imamo veliki broj upravnih sporova, a to treba sa novim predlogom izbeći - kaže Martinović.
Moguće izmene u Zakonu o radu treba očekivati i kod obračuna zarada. Naime, predlog je da se promeni deo koji se odnosi na plaćanje noćnog i smenskog rada, kao i da se za vreme odmora ili plaćenog odsustva isplaćuje osnovna zarada uz minuli rad, a ne prosek iz poslednja tri meseca, kako je to sada.
- Problem je otpuštanje državnih činovnika na koje je primenjuje Zakon o državnim službenicima i ocenjivanje. Da bi otpustili činovnika potrebno je da ima recimo dve godine uzastopno lošu ocenu. Tim zakonom propisano je šta je povreda radne obaveze, radne discipline, kao i način umanjenja zarada - objašnjava za “Blic” advokatica za radne odnose Danijela Kostan Kovačević.
Podaci Ministarstva finansija pokazuju da u 175 preduzeća u restrukturiranju radi oko 54.000 ljudi, mada sindikati tvrde da ih ima više.
- Napravili smo popise i broj radnika je oko 63.000, a polovina bi mogla da ostane bez posla. Zasad, retko ko prima platu redovno, dok većini zarada kasni oko šest meseci - kaže za „Blic” Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.
Pokrivanje dugova tih preduzeća državu godišnje, u proseku, košta oko 220 miliona evra, a izgledi da će u dogledno vreme neko od njih naći vlasnika sve su manji.
- U beogradskoj Industriji motora i traktora se dosad ništa nije uradilo, a firma je živela kroz subvencije. Ako vlada misli da je održi u životu, morala bi prvo da uradi ozbiljnu studiju. Sada ukupan dug iznosi 170 miliona evra, a trećina tog iznosa su kamate na glavnicu - kaže izvor „ Blica“iz IMT.
Promene u beogradskim fabrikama u restruktuiranju IMT-u i Industriji motora Rakovica već su počele, a