Centarfor i navijači

Aleksandar Vučić, šampion teatralnosti u rekonstrukciji Vlade, pod radnim naslovom „nema nedodirljivih“, udario je sam na sebe i malo se smenio, uz metaforičku priču da se ne može istovremeno biti centarfor i centarhalf. Valjda je mislio na beka, budući da više neće biti ministar odbrane, ali da ne zakeramo, poruka je jasna: kad mogu ja koji sam i alfa, beta i omega („delta“se izmigoljila), onda možete svi vi ostali.

Uz sopstvenu žrtvu, niz vodu je pustio još tri svoja ministra, Dačić mu je uzvratio degažiranjem slavnog Mrkonjića, koji je otišao uz „do viđenja, deco“, dok se Dinkić, majstor driblinga na malom prostoru, još preračunava da li da i on žrtvuje deo sebe u zamenu za svoje dve ministarke. Ili će Vučiću zaoštriti olovku za pisanje novog koalicionog sporazuma u kojem ga neće biti ni u fusnoti. Rekonstruktivni radovi su se poklopili s prvim rođendanom Vlade i najbolji su pokazatelj da ona za ovih godinu dana nije ispunila zadatak. Naročito ne ona osnovna tri - veću zaposlenost, bolji standard i veću budžetsku disciplinu - tako da je malo verovatno da će sve to rešiti nekoliko personalnih promena u resorima.

Jer, na primer, ko god da zameni simpatičnog poslastičara na mestu ministra kulture, sa onih 0,6 odsto budžetskih sredstava na raspolaganju, može samo da se slika pored zatvorenog Narodnog muzeja. Kao što će se naslednik šahistkinje u rasulu zvanom srpski sport, kombinaciji bezakonja i klanovskih interesa, i sam brzo naći u mat poziciji. Niti će manekena „lakost“majica zameniti stručnjak takvog kalibra koji će premrežiti Srbiju autoputevima. Ono što treba promeniti je - sistem i kad je on po dubini funkcionalan i stabilan, najmanje je bitno ko su ministri, a ovaj je teško oboleo i sveža krv otići će u vene mrtvaka. Ali u njega ni centarfor neće da puca, iako je, uz maksimalnu podršku s tribina, sam u šesnaestercu, a lopta na beloj tački!