Fišer bi i sad Vladao planetom
LJUBOMIR LJUBOJEVIĆ, JEDAN OD NAŠIH NAJBOLJIH ŠAHISTA, ZA „BLIC“
Računari su uneli ogromne promene u šah. Mladi šahisti vizuelno pamte rešenja koja su videli na ekranu i zato ne gledaju u tablu nego u plafon, prisećajući se kompjuterskih slika. Pamte fotografski, a ne razmišljaju svojom glavom da dođu do suštine igre u koju je najdublje pronikao Bobi Fišer, kaže za „Blic“Ljubomir Ljubojević (63), legendarni srpski šahista.
BRANKO MARKOVIĆ
Nezaboravni velemajstor pojavio se u „Metropolu“na otvaranju Prvenstva Evrope za šahistkinje i podsetio na eru kada je Srbija u njemu gledala potencijalnog svetskog šampiona. Dugo je izvan zemlje, živi u španskom gradu Linaresu, sedištu nekad najjačeg turnira na svetu.
- Od 1981. sam u Španiji, u gradu gde sam upoznao suprugu, oženio se i ostao. Sin i kćerka nemaju dodirnih tačaka sa šahom, koji je i danas moj život. U Beograd dolazim često i viđam se sa šahistima, ali gledam da ostanem neprimećen - kaže Ljubojević, za prijatelje samo Ljuba.
U vreme kada je šah sa svojim kombinacijama zahvaljujući tehnologiji mnogo dostupniji, posvećuje mu se na drugi način.
- Odavno ne igram na turnirima. U eri računara koji imaju ogroman uticaj na igru, pronalazim rešenja da šah i dalje ostane igra intuicije i kreativnosti. Kada ste se pomirili s tim da nećete biti prvak sveta? - Ne osećam se neispunjenim iako sam u šah uložio mnogo energije i veliki deo života. Nisam ni imao ambiciju da budem šampion, samo sam želeo da dublje proniknem u šahovsku misteriju da bih mogao da dominiram igrom.
Šah danas i u vaše
vreme? - Ranije je imao komponentu ličnog pečata i perspektive, igračke vizije, a danas ja dominantna naučna strana. Uopšte, šah je nezamisliv bez uticaja računara. Ne slažem se s nekima da se danas igra bolje. Rekao bih suprotno: o šahu se zahvaljujući kompjuterima danas više zna. Zato se otvaranje igra bolje, ali središnjica i završnica slabije nego pre. Može li se ponoviti vreme Roberta Fišera, kad je svet iščekivao vesti s njegovih mečeva? - Teško, nemoguće. On je snagom talenta srušio mit o nepobedivoj ruskoj, odnosno sovjetskoj školi. Pokazao je moć uma u produbljivanju šahovske igre, ušao najdublje u njene tajne. Nijedan pojedinac u istoriji šaha nije joj dao pečat kao Bobi. Kako bi se Fišer snalazio u današnjoj igri? - Opet bi bio najbolji. Nije slučajno Norvežanin Magnus Karlsen, najbolji igrač današnjice, rekao da mu je ideal vrhunska jednostavnost Bobijeve igre! Bio je i moj idol, najveći svih vremena. Uveo je Fišerov sat, podigao dinamiku i unapredio šah kao niko. Izborio se i za veće nagrade na turnirima? - To je još jedan njegov doprinos. Kad je išao ka tronu, neprikosnoveni Rusi - Spaski, Botvinik, Talj... nisu u svojoj zemlji imali nikakvu kompenzaciju osim slave. Fišer je doneo šahu notu uvažavanja, a sačuvao njenu plemenitu crtu. Šah je igra koja surovo obara ego poraženog, ali ga ne ponižava, naprotiv. Zato su najveći rivali ujedno i večiti prijatelji. Posle Fišera vladala je ista škola: Karpov, Kasparov... a danas Rusi ne vladaju? - Bili su velikani svog vremena, sedamdesetih i osamdesetih, obeležili su čitavu epohu. Izmenili su filozofiju igre, ali ne toliko kao Bobi. Kasnije je Ruse slomila tehnologija, ulazak nauke koja je često stizala sa zapada. Uprkos svemu, iskonski talenat uspeva da nadživi sve promene u ovoj igri. Srbija je izgubila status večitog drugog - u top 100 su samo dve šahistkinje, Bojkovićeva i Vojinovićeva, a nijedan šahista? - Bili smo sila i popularnost igre je ostala neokrnjena. Balkan je nabijen moćnim emocijama koje su preteča svih velikih dometa. Potencijal postoji i pitanje je vremena kada će se pojaviti jaka generacija koja će Srbiju vratiti u šahovski vrh - zaključuje Ljubojević.