Neću da namećem svoju muku

EKSKLUZIVNO INTERVJU JOVANKA BROZ (3)

L jude je dirnula priča o vašim precima i o vašoj porodici.

- Pa, eto, ja sam jako ponosna na moje pretke i na moju porodicu I to mi je uzimalo za minus to Titovo okruženje. To moje poreklo. A kako da ne budem ponosna na njih? Na srodstvo sa Teslom, Tomom Budisavljevićem, Danilom Banjaninom. Na desetine sveštenika i oficira koje je dala moja porodica. To su činjenice i to meni niko ne može oduzeti, čak ni ovi što su mi sve drugo opljačkali. I danas neki imaju svoje „teorije“kako ste se obreli u Titovoj službi.

- To su raznorazne kombinacije bile. Niko nije znao gde ja dolazim, kod koga ja dolazim, ja sam čekala. Meni su dali zadatak kojem ja nisam dorasla. Da vodim arhivu, a znala sam kucati samo sa dva prsta. I ja sam onda uzimala časove, naučila daktilografiju, da bih se lakše snašla. Ali ja se nisam libila ni da odem i da vidim i kako se pere suđe i kako se pere veš, htela sam sve da znam. Jer ako je mene jedan takav posao čekao, ja sam htela sve da vidim i sve da znam. I šta vi možete s tim našim primitivnim ljudima, koji sada svašta podmeću? Kako ste uspeli da do savršenstva savladate pravila protokola?

- Ja sam sve o protokolu učila kod doktora Smodlake, koji je bio naš šef protokola. On se našao u jako teškoj situaciji, zato što se našao među partizanima, koji nisu imali bele veze o svemu tome. I ja na ovoj drugoj strani. I onda, moj rođak, doktor Srđan Budisavljević kaže Smodlaki: „Znaš šta, Smodlaka, ti trebaš Jovanki, a ona treba tebi. Zato vas dvoje, blago meni, ako hoćete nešto da uspete - držite se zajedno.” I tako sam ja njemu pomagala, a on meni. I kod njega sam ja puno toga naučila. Često bih uvidela da to što ovi naši traže ne valja i onda bih se ja njima suprotstavila. I onda on meni pomogne, a ja njemu - i tako smo mi to vukli zajedno napred.

Kako danas gledate

na Jugoslaviju, zemlju koju ste decenijama reprezentovali?

- Ma kako gledam? Ja mislim da su malo bili pametniji ljudi - da to nije trebalo rasturiti. Trebalo je odbaciti ono što ne valja, a uzeti ono što je vredelo. Jer istorija nam govori da na ovim prostorima mora da se vodi jedna drugačija politika. A vidite do čega nas je dovela jedna politika koju na ovim prostorima nisu razumeli, niti su umeli da rade. Možda je ta zemlja osuđena da bude tako. Možda. Ali meni se čini da u ovoj današnjoj situaciji nešto bolje neće zaživeti. Vreme treba da nešto bolje donese, a kod nas je rastureno sve i svi kriterijumi su bačeni pod noge. I ko će to vratiti? Da li Jovanka krije neku veliku tajnu iz Titovog vremena? Da li postoje još neke velike tajne?

- Tajni ima koliko hoćete. Samo o tajnama treba da govore i oni koji su gradili te tajne. A oni ne smeju da pisnu.

Kakav je bio Titov stav

o Ustavu iz 1974?

- Vrlo je teško bilo sa republičkim rukovodstvima, jer svako je vukao na svoju stranu, za svojim interesom. Svako je mislio da je najpametniji. Vrlo je teško bilo i nije Titu bilo lako. A kakav je bio Titov odnos prema Srbiji?

- Ah, kakav je odnos imao! Pravo pitanje je kakav su Slovenci odnos imali. To treba pitati. Oni su bili glavni. Koliko je istina da je Tito bio svemoćan i odlučivao o svemu?

- Ne, naprotiv! Republike su uzele toliko maha, da su one krojile sudbinu te države. Daleko od toga da je Tito odlučivao o svemu i da se o svemu pitao, da je njegova bila poslednja. Došlo je vreme u kome je, mislim, bilo određeno da Jugoslavija propadne. Meni je žao, jer bolje vreme verovatno neću doživeti.

Šta je bila najbolja

- Titova Svako ima osobina? i lepih i ružnih osobina. A, najbolja njegova osobina je bila ta što je ove naše narode, na neki način, držao zajedno. Šta niste voleli kod Tita? Da ste želeli nešto da promenite?

- Uvek toga ima. Nešto bih promenila, nešto ne bih, i kod sebe i kod drugih. Koje vaše savete je slušao?

- Pa znate šta, iskreno da vam kažem, ja sam znatno mlađa bila. Ja sam bila čovek od inicijative i ja sam dobar organizator bila. I onda sve ono što njemu odgovara - on bi to i prihvatio.

Koja je njegova greška?

- To je, što kažu, ukroćena goropad. Nije trebalo da pusti ovima da prisluškuju ceo Centralni komitet i celo državno rukovodstvo. To je veliki Titov minus. Pustio je atare da rade šta hoće i pustio je u tim atarima da rade ljudi šta god hoće. A kad kažem atari - mislim na te naše republike. Vaši susreti sa svim svetskim državnicima dragocen su materijal za istoričare.

- To je jako duga priča, vrlo opsežan materijal. Da pomenemo neke interesantne delove.

- Šta su delovi bez celine? Mi ćemo se ovde zadržati, a kasnije ćemo mi videti za knjigu šta još da stavimo. A pisma koja ste slali državnim organima?

- A ta pisma moja koja sam upućivala raznim organima - njima se broja ne zna. Ja sam ta pisma slala svima koji su mi zlo nanosili. Onima koji me dave - a ja njima odmah pismo pošaljem. Ovih dana otvorena je i izložba „Titovi darovi“.

- Oni stalno idu protivzakonito. Nemaju pravo dok je slučaj pred sudom nikakve izložbe praviti, jer nemaju odobrenje. A oni su pravili veliko bezakonje i krivci su

za sada velike nosim. svinjarije A nema s kojima ko to da se im kaže - nego ovako. Kako u životu izgleda Jovanke jedan Broz? dan

sve, - sve, E, sve sve... se Ja to volim promenilo, i čitati, volim i slušati i lepu muziku i sve to, ali život se promenio. A onda me interesuje i ovo sve naše što se dešava što se piše, a i ne stignem sve to da pregledam. Jer, ja sam sama, bez igde ikakve pomoći. Šta je sa ljudima koji su nudili pomoć?

- Ima tu jedna simpatična anegdota. Jedan iz Zagreba, pre godinu ili nešto više, kaže meni kako bi mi kupio stan bogzna kako luksuzan u Zagrebu. Ja mislim, moram ja njega zabilježiti. Pa što ne dođe ovde da mi nešto kupi, ako je već dobrotvor i želi meni dobro? Onda što mi ne pomogne ovde, tu gde ja sada živim? Pratite dešavanja na političkoj sceni?

- Pa, donekle da, jer to mene ne može da mimoiđe. Donekle, koliko mogu pratim.

Je l‘ izlazite iz kuće?

- Ma ne, ne idem nikud, jer nemam ja nikakve mogućnosti. Verujte mi, prodali su kola koja sam mogla povremeno koristiti i odavno nigde išla nisam.

Odavno niste izašli?

- Da… Ma šta ću! Kuda ću? Da namećem tu svoju muku drugima? Nema smisla. Ogromna je bila vaša i Titova ljubav. Nadate li se da ćete jednoga dana ponovo biti zajedno u toj večnoj kući?

- Ko ti ga zna šta će biti. Vidite li kako ovi naši jadni ne znaju ni šta će ni kuda će sa mnom. A meni ni ovako ne daju da živim i vrlo je teško predvideti šta će biti posle. Verujete li da će se nešto pokrenuti nabolje nakon ispovesti?

se - desi Ja uvek - desi, verujem, a ako se ne pa desi ako

- nadu. šta da radim. Ja uvek gajim [KRAJ]