Herta Miler
(1953)
Ovo je lice koje ne oprašta, ovo su oči koje prodorno gledaju sagovornika i ne dopuštaju mu ni za trenutak da se opusti ili pomisli kako se nalazi u žovijalnoj konverzaciji. Nobelovka Herta Miler odista širi neku neverovatnu energiju oko sebe, a to nikako nije potencijalna energija, već uvek kinetička. Na još lepom i uglačanom licu ove šezdesetogodišnjakinje dominiraju plave oči, nemirne zenice koje naročito opominju sagovornika kada se nađu u uglovima kapaka i otkriju crvene žilice malo ispucalih kapilara beonjače. Pogled iskosa, to je ono što je Hertu Miler proslavilo i u književnosti.
Rođena je u rumunskom delu Banata. Odrasla je u Temišvaru, u vreme kada je njen otac već proskribovan kao saradnik SS-a u Rumuniji, majka prognana u SSSR na prinudni rad, a sva predratna imovina oduzeta porodici. Nakon teško završene srednje škole (ne zbog uspeha, nego zbog osujećivanja), isto tako teško je upisala germanistiku (preko veze, i uz mito, vele). Od 1976. radila je kao prevodilac u jednoj temišvarskoj fabrici crne metalurgije. Prvi roman „Niderung“izlazi joj u Rumuniji 1982. Cenzura se podrazumevala, te knjiga gotovo i da nije stigla do rumunskih čitalaca. Herta, međutim, ne odustaje. Tu i knjigu „Opsesivni tango“(1984) prevodi sama na nemački i čeka čas da s mužem prebegne na Zapad. Učinila je to samo dve godine pre pada Čaušeskuovog režima: 1987. godine.
Do 2010. Živi u Nemačkoj i radi kao ipak manje poznata književnica, aktivstkinja za ljudska i ženska prava, a onda dobija Nobelovu nagradu i čitav svet saznaje za Hertu. Nakon toga i u njenom životu sve se menja, ali lice koje nosi govori o jednom mučeničkom životu i prkosnom karakteru. Čeličnoplave oči i dalje joj klize zenicama neverovatnom brzinom sleva nadesno, a osećaj blagog gađenja nad okolnostima, pa često i sagovornikom dopunjuju usta koja se prezrivo spuštaju nadole, otkrivajući dve uvek jarkocrveno nakarminisane usne. S Hertom Miler je jednostavno: ona na licu ne skriva ništa. Ne zna za hipokriziju, nema nameru da drži oreol iznad glave kao većina nobelovaca. Uostalom, ona je kazala da je iznenađena dobijanjem ove najveće nagrade u književnosti i da je čak pomišljala da je odbije. Herta Miler. Jedno lice. Pogled koji je kadar da zavede, ali i porazi sagovornika.