Kula vavilonska

Ajfelova kula sagrađena je stotinu godina posle Francuske revolucije, događaja kojim počinje ono evropsko vreme koje još živimo. Kula je opredemećena emanacija duha pretprošlog veka – stoleća u kome je tehnički um, u samo nekoliko decenija, prevazišao više prepreka nego u ukupnoj prethodnoj istoriji. U isti mah, ona označava najvišu tačku ili, možda, kraj ere prosvećenosti, snažno obeležene idejom napretka, baš kao i simbolički početak doba moderne, modernizma i modernosti, doba o kojem, sada, znamo i to da je bilo doba razvijene ideje o masovnom uništenju ljudskog života, dobu ratova, vremenu netrpeljivosti, kraljevstvu smrti. Kada je onaj nemački oficir odbio da izvrši Hitlerovo naređenje i sruši Ajfelov toranj, bio je to, u isti mah, proplamsaj ideje o prevazi ljudskog razuma spram monstrumskog ludila. Kula je svojom estetskom drskošću izazivala silne otpore: ništa takvo pre nije bilo viđeno. Mnoge su slične konstrukcije tada dobile Ajfelovo ime, mada sa slavnim inžinjerom i njegovim biroom nisu imale nikakve veze, uključujući i onaj most preko Miljacke koju nije odnela ni voda, ni srpska brdska artiljerija. Kakve veze ima Ajfelov toranj sa staklenim buzdovanom koji će se nadviti nad Beogradom? Teško je reći. Izgleda da joj je bliži rođak ona kula zbog koje je Jahve onomad intervenisao, pomešavši jezike ljudima. Sada pak znamo da se ne razumeju ni oni koji govore istim jezikom. Možda stoga što je jezik agresivne besramnosti nerazumljiv onima koji veruju da se čovek poznaje po stidu?