NaMIGivanje

Zaboravimo sve kapitalne infrastrukturne projekte, koridore, Beograde na vodi, kanal Dunav-Morava-Vardar-Egej, mostove, obilaznice i zaobilaznice i hitno proširujmo - Batajnicu, Lađevce i ostale vojne aerodrome. Jer, ako se ostvare svi vojno-tehnički aranžmani našeg premijera - počev od onog sa Rusijom koji podrazumeva šest „migova 29“koji će, tako mi predsedničkih izbora, stići taman kad se isti raspišu i sad ovog najnovijeg sa Belorusijom gde nam je obećano 12 komada istih ubojitih letelica, plus dva diviziona famoznog raketnog sistema S-300 - postaće nam tesne i piste i hangari. A i serbsko nebo više neće biti dovoljno gabaritno za takvu aero-flotu, samo se nadam da nam neće pasti na pamet da i njega proširujemo jer je praksa pokazala da su se takvi pokušaji završavali sužavanjem horizonta. E, sad kakvi su to aranžmani? Sudeći po jednom ovdašnjem provladinom tabloidu, specijalizovanom za primenjenu aero-nautiku i lansiranje spinova u okviru iste, tehničko-ekonomski gledano - pun pogodak. One prve ćemo dobiti gratis i moraćemo da platimo samo njihovu modernizaciju i naoružanje. A ove beloruske ćemo dobiti ispod cene i valjda sa ispravnim radarima i zašrafljenim nosačima raketa. Spremamo li se to mi, ne daj bože, za rat, s obzirom na ro da je aktuelnog predsednika iznenada zasvrbeo kažiprst i uhvatio ratnički neizdrž ili se radi o redovnom obnavljanju naše vojne sile u cilju odvraćanja mrskih neprijatelja. U čemu je štos? Ni u ratnom egzerciru, ni u povećanju borbene gotovosti, ni u jačanju odbrambenih potencijala, nego u čistoj politici i ovenčavanju Vučićevog lika i dela onim vencem maršalskih epoleta besmrtnog vođe Tita koga sve više vidi kao uzor, sa neskrivenom namerom da ga dostigne i prevaziđe. I u načinu vođenja politike i u autoritarnosti i u kultu i u ekvilibristici pred međunarodnom zajednicom. Jer, zašto bi inače iz Davosa gde je, ne sumnjamo, pričao o gorućoj želji Srbije za evroatlanstkim integracijama, otišao pravo u Minsk kod Aleksandra Lukašenka - koga ta ista Evropa drži za poslednjeg diktatora - da pazari „migove“. Dimni signali glase: ako ne bude moglo ovako, onda će uvek moći onako, gledaćemo u Evropu, a namigivati Rusiji i u sličnom stilu. Izvanredna taktika na nivou dečje igre žmurke, rizična do bola u međunarodnim igrarijama, naročito kad ni oni veliki posle Trampovog cunamija ne znaju kuda bi i kako bi. Zato bi bilo najbolje da se premijer u Belorusiji najduže zadržao u onoj fabrici traktora i po toj nižoj ceni pazario iste, a negde usput kaparisao i neki ledolomac da ne čekamo kad će se smilovati Mađari i raskrčiti nam Dunav. „Migovima“se ne ore plodna vojvođanska ravnica, niti se razbija led na rekama. Mogu samo da se ruše mostovi na njima, a to smo već iskusili.