Primao sam batine i mislio kako da spasem Svetlanu
Kad su počeli da mi otimaju pištolj, pomislio sam ubiće mi Svetlanu i o sebi više nisam razmišljao, priča Boris Jevrosimov (34), žandarm koji je teško pretučen, primivši 100 udaraca za sedam minuta.
PROTIV PETROVIĆA I ĆURČIĆA PODNETA JE KRIVIČNA PRIJAVA ZA POKUŠAJ UBISTVA I ODREĐEN IM JE PRITVOR
Žandarm operativac Boris Jevrosimov (34) izašao je juče iz bolnice sa brojnim povredama i prostreljene šake, ali uzdignute glave. On je pobednik borbe na život i smrt koja se dogodila u noći između 24. i 25. januara u Novom Sadu kada su njega i njegovu suprugu Svetlanu (34) bez razloga krvoločno napali Igor Petrović (35) i Nenad Ćurčić (32).
Bez obzira na to što je primio preko 100 udaraca za sedam minuta, što se može videti i na snimku napada koji je objavljen na sajtu “Blica”, Boris je uspeo da spase suprugu i ne dozvoli zlikovcima da mu otmu pištolj.
- Tek sada se polako prisećam te večeri. Čim je počelo bezrazložno koškanje, izvadio sam službenu legitimaciju i odmah rekao Svetlani da se skloni po strani i pozove policiju. Međutim, Ćurčić joj je prišao, udario je po rukama i izbio telefon. Tada je sve počelo - priseća se Boris u razgovoru za “Blic”.
Kaže da su Petrović i Ćurčić počeli da ga udaraju sa svih strana, a da je on samo razmišljao o tome kako da spase suprugu.
- Tada su počeli da mi otimaju i pištolj. Pomislio sam, ako mi uzmu pištolj, ubiće mi Svetlanu, i o sebi više nisam razmišljao. Ja sam kapetan, oficir, pištolj je moja sablja, a šta je oficir bez sablje? Ne smem ni da pomislim na to šta je moglo da se desi da su mi uzeli pištolj - priča hrabri Boris.
Kaže da je svaki atom snage koristio kako bi pažnju napadača usredsredio na sebe, ne bi li ih na taj način sprečio da tuku njegovu suprugu. Svetlanina i Borisova ljubav, koja je krunisana sa dvoje dece, traje još od osnovne škole u Kikindi, odakle su oboje rodom i odakle su došli da studiraju u Novi Sad. Ta ljubav verovatno je i Svetlani ulila snage da na sve načine pokuša da spase Borisa.
- Vikala sam na njih i udarala ih koliko sam mogla, ali su me gurali i tukli. U jednom trenutku je Ćurčić potrčao za mnom i pomislila sam da će me ubiti. Videvši to, Boris je poslednjim atomima snage oborio Petrovića i ovaj je jauknuo. Tada se Ćurčić vratio
da mu pomogne i to me je spaslo, ali su nastavili da tuku Borisa - priča nam Svetlana, sa modricama po licu i slomljenom rukom, ali ponosna na svoga supruga.
Nakon toga začuo se pucanj, a Boris je, iako teško pretučen, velikom pribranošću uspeo da zaglavi čauru u pištolju i spreči veću nesreću.
- Kada mi je jedan od napadača konačno oteo pištolj, uspeo sam da zgrabim cev i nakon pucnja zaglavim čauru. Oni su nastavili da me tuku i tada sam čuo policijske sirene. Rekao sam u sebi „e, Boki, sada možeš malo i da odmoriš” - uz osmeh na izubijanom licu nam priča Boris.