Lidijina ispovest

O Nišlijki Lidiji Mihajlović, jednoj od naših najboljih streljačica,

pisala sam mnogo puta. Onda kad je osvajala zlatne medalje u gađanju malokalibarskom puškom, kad je predstavljala Srbiju na međunarodnim takmičenjima i olimpijadama. Najteži tekst o Lidiji koji sam napisala bio je ne o njenim sportskim uspesima, već je to bila njena dirljiva ispovest o tome kako joj je život spasen zahvaljujući transplantaciji bubrega od nepoznatog davaoca. Lidiji otac nije mogao da bude donor jer je bubreg dao njenom bratu, a majka je dijabetičar.

Prisećala se Lidija

tada kako su je pozvali na transplantaciju. Bilo joj je teško i da priča o strašnim trenucima, bratovoj smrti, odluci da prekine sportsku karijeru... Bilo je suza...

Lidija je svoju ispovest

Nikad se ne zna kad će nekom od nas ili nekome od naših najbližih zatrebati organ

ispričala “Blicu” kako bi ljudi shvatili koliko je važno da zaveštaju svoje organe. Bivša svetska prvakinja uputila je apel da potpišemo donorske kartice. Jer nikad se ne zna kad će nekome od nas ili nekome od naših najbližih zatrebati organ i da li ćemo u porodici imati srodnog donora.

Lidija nas moli da tu odluku donesemo sami.

Bezgranično se divi ljudima koji su joj pre šest godina spasli život. Kaže da je gotovo nezamislivo koliko je ljubavi imala porodica donora kad je u najtežim trenucima smogla snage i dala pristanak za doniranje organa svoje voljene osobe.

Lidija Mihajlović je imala puno sreće jer joj je presađen bubreg

posle samo mesec dana čekanja. Sada živi normalno, ne ide na mučne hemodijalize, trenira mlade strelce. Ali u Srbiji ima mnogo bolesnih ljudi koji godinama čekaju na bubreg ili neki drugi organ. Pre svega zbog vas, ali i zbog njih, potpišite donorsku karticu.