U NIS-u mučili radnike dok sami ne odu
Tužna priča Jasmine Stolić (36), heroine sa Kosova, koja je dobila otkaz u NIS-u samo je jedna u moru tragičnih sudbina bivših radnika ove kompanije. Čak 7.200 ljudi čelnici su proglasili tehnološkim viškom od 2012.
Nakon što je „Blic” objavio tekst o Jasmini Stolić sa Kosova, otvorila se Pandorina kutija. Samohranoj majci sa troje dece, Jasmini, država je našla posao u NIS-u nakon tragedije u kojoj su joj na Kosovu deka, baka i ujak ubijeni, a zatim zapaljeni u mestu Obilić. Ona je dobila otkaz nakon 10 godina rada u NIS-u, a njena tužna sudbina podstakla je druge radnike da nam se jave sa svojim pričama.
Boban Radojević (57) takođe je jedan od bivših radnika NIS-a, koji je prošao pravu golgotu pre nego što je 31. decembra 2012. godine sklopio sporazum o prestanku radnog odnosa u administraciji poslovnica u Nišu. Kako kaže, pritisak koji su on i njegove kolege pre otkaza osećali na koži bio je nepodnošljiv.
- Kada su NIS kupili Rusi, firma je počela da sprovodi socijalni program i da isplaćuje otpremnine onima koji su se tom programu priključili. Nakon nekog vremena, krenuli su sa pričama da će socijalni program prestati sa sprovođenjem, te su ubrzo krenuli i da psihički maltretiraju zaposlene koji nisu želeli da napuste posao - priča Boban.
Kako kaže, za 16 godina koliko je proveo u ovoj kompaniji, nikada nije video da se neko tako ophodi prema zaposlenima.
- Tih godina kada su Rusi preuzeli NIS gledao sam scene kako „glavni ljudi sa vrha“bacaju stolice, šutiraju ih, viču. Sve su to radili sa ciljem da nas se što pre otarase - ogorčen je Boban.
On je, kako priča, odustao od borbe i poslednjeg dana 2012. sklopio sporazum o prestanku radnog odnosa. I to sve zato što je bio ucenjen.
- Dobio sam ponudu da pređem da radim u 200 kilometara udaljeni grad jer se, navodno, odeljenje u mom rodnom gradu gde radim gasi. Koleginici koja je pak otišla za Novi Sad posle šest meseci su ponudili sporazumni prestanak uz garanciju da će raditi preko uslužnog preduzeća minimum šest meseci. A za sve to vreme naše odeljenje je i dalje je radilo, samo sada sa drugim radnicima, koji su se zaposlili preko agencije i radili tamo za mnogo manje pare - naglašava on.
Posle 28 godina provedenih radeći na NIS-u, Perica Kostić (54) dobio je otkaz. .
Kaže, od 1987. do 2013. godine radio je na NIS-ovoj benzinskoj stanici u mestu Ćićevci - 20 godina kao prodavac, a osam kao poslovođa. Menadžeri su, kako priča, konstantno ponižavali njega i njegove radnike, i to sve da bi ih se otarasili.
Jasmini Stolić su na Kosovu ubijeni 2003. baba, deda i ujak, pa joj je Vlada dala posao u NIS-u, odakle je nakon 10 godina brutalno oterana
- Mi smo za njih bili nepismeni i neobrazovani. Mene su lično terali da kažnjavam svoje zaposlene bez obzira da li zaslužuju to ili ne. Kada bih to odbio da uradim, onda sam ja bivao kažnjen - tvrdi on.
Strah zaposlenih za svoja radna mesta osećao se na svakom koraku, pogotovu zato što je većina premašila preko 40 godina.
- Većina nas proteranih i prognanih bila je u nekim starosnim godinama. Znali smo da nas niko neće posle toga zaposliti - naglašava on.
On je posle raskida ugovora s NIS-om prihvatio njihovu ponudu da radi preko agencije za zapošljavanje, i to za manju platu.
- Posle samo mesec dana rada preko agencije, oni su me otpustili i tako me oštetili za skoro 500.000 dinara, koje bih dobio da nisam nastavio da radim zaključuje on.
Željko Veselinović, predsednik Ujedinjenog sindikata „Sloga”, kazao je za „Blic” da je NIS započeo praksu zapošljavanja ljudi preko agencija odmah pošto su ga Rusi kupili.
- Starim radnicima dali su otkaze, a nove su zaposlili da rade za minimalac preko agencija. Takvo zapošljavanje je kao lizing roba - dokle god može, dok se ne iskoristi, pa posle je vratite na ulicu - kaže on.