Vučić: Otvoriću raspravu o Ustavu

Promena Ustava jedna je od ključnih stvari kojom će se baviti novopostavljeni predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je to najavio već u svom prvom obraćanju sa nove funkcije, uz opasku da posao neće biti nimalo lak.

I tu nije ni najmanje pogrešio jer, da bi se najviši pravni akt zemlje promenio, neophodan je i konsenzus, dijalog, podrška u javnosti, ali i u parlamentu - i to dvotrećinska. Na kraju, završnu reč imaju građani na referendumu.

Za sve ovo, osim dobre volje i valjanih rešenja, potrebno je vreme pa je pitanje da li će to Srbija uspeti da uradi do kraja godine, na šta se obavezala Akcionim planom.

- Želim da otvorim društveni dijalog o Ustavu i odnosu prema KiM, kao i o odnosu prema regionu, a koji će da traje tri, šest i više meseci rekao je predsednik Vučić.

KO POKREĆE RASPRAVU

Vlada Srbije je donela akcioni plan, pa je za očekivati da će ona biti i jedan od inicijatora promene Ustava, kaže za “Blic” Milan Antonijević, pravnik i koordinator radnih grupa za Poglavlja 23 i 24 Nacionalnog konventa o EU.

- Nema jasno definisanog mehanizma ko pokreće raspravu, ali za to su dobra platforma i Skupština Srbije i Ministarstvo pravde, koje će najverovatnije i formirati radnu grupu koja će se time baviti. Koliko znamo, ona do sada nije formirana kaže Antonijević.

On navodi da je vladina Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom već zatražila od oganizacija koje se bave pravosuđem da pošalju svoje predloge izmena iz oblasti pravosuđa.

- Za promenu Ustava mora da postoji javna rasprava u kojoj učestvuju svi, od države, preko fakulteta, civilnog društva, građana... Mora se znati kakve ustavne promene se traže, zašto, šta su ciljevi, šta smo obećali EU. Javne rasprave, tribine, razgovori o tome na javnom servisu, sve bi to trebalo da postoji - priča on.

KO PODNOSI ZAHTEV

Predlog za promenu Ustava može da podnese najmanje

jedna trećina od ukupnog broja poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 birača. Da bi on bio i usvojen, potrebna je dvotrećinska većina poslanika. Po usvajanju, pristupa se izradi akta o promeni Ustava, koji bi ponovo Skupština trebalo da potvrdi dvotrećinskom većinom. Nakon toga, parlament je dužan da ovaj dokument stavi na republički referendum radi potvrđivanja, koji se održava najkasnije do 60 dana od usvajanja akta o promeni Ustava i koji je potvrđen ako je za njega glasala većina izašlih birača.

ŠTA SE MENJA

- Srbija se Akcionim planom obavezala da će se baviti izmenama koje se tiču pravosuđa i da će otkloniti primedbe Venecijanske komisije. Glavna stvar je ta da će iz pravosuđa morati da se uklone izvršna pa i zakonodavna vlast, tako da sudije i tužioci ne bi trebalo da budu birani u parlamentu. Jedna od zamerki je i da ministar pravde ne može biti član ni veća tužilaca ni sudija po funkciji jer ona onda nisu nezavisna - navodi Antonijević.

Osim pravosuđa, Srbija se nije obavezala na promenu drugih stvari, ali Ustav se najčešće menja dugoročno pa ova oblast neće biti jedina. U srpskoj javnosti se već neko vreme govori o tome da i predmet promene mogla da bude i preambula Ustava o Kosovu, zatim broj poslanika, način biranja predsednika Srbije, a pominjala se i promena izbornih zakona.

PREAMBULA

Nema sumnje da će promena ili čak brisanje preambule o Kosovu, iako za tim nema zvaničnih zahteva, biti najveći izazov. Spekuliše se da Brisel od Srbije traži upravo njeno brisanje da bi Briselski sporazum mogao da se primenjuje. Jedna od varijanti za prenebregavanje ovog problema jeste da se, na primer, u tekstu navede da je Kosovo deo Srbije nad kojim ona nema suverenu vlast.

MANJI BROJ POSLANIKA

Populizam ili ne, to je tema o kojoj je u više navrata bilo reči, a ideja podrazumeva da se broj poslanika sa 250 smanji na 150 ili čak 125. I za ovo je promena najvišeg pravnog akta jer je broj poslanika ustavna kategorija.