Tramp se kocka sa sudbinom sveta
Izlazak SAD iz Pariskog klimatskog dogovora neće se dogoditi preko noći, već će to biti dugogodišnji proces koji će otvoriti mnoga pitanja, a koji će malo toga doneti čak i samom Trampu.
Američki predsednik Donald Tramp rekao je da ovom odlukom štiti američku ekonomiju od ugovora koji je košta radnih mesta. Takođe je rekao da će ponovo pregovarati o uslovima koji su više u korist Amerike, ali nikome nije jasno šta to znači, kao i da li će druge zemlje te uslove prihvatiti. Kako bilo, izlazak Amerike, uprkos zabrinutosti ekologa, teško da će se odmah osetiti na globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena. Ovim potezom ipak nije uništio dogovor iz Pariza, piše „Blumberg“, već je okrenuo Ameriku ka izlasku iz ugovora. I dalje skoro 200 zemalja ostaje privrženo ugovoru bez obzira na poziciju SAD. Veću štetu mogao je da učini da je odlučio da izađe iz ugovora Ujedinjenih nacija iz 1992. godine, koji je potpisao Džordž Buš i ratifikovao Senat, što bi otežalo kasnije dogovore. Prema uslovima Pariskog sporazuma, Tramp mora da sačeka do no-
vembra 2019. godine kako bi službeno podneo svoju nameru povlačenja. U tom trenutku, SAD ulaze u razdoblje od godinu dana pre nego što se formalno ukloni. Odluka bi mogla biti preokrenuta od strane sledećeg predsednika - ili samog Trampa. Kao rezultat toga, ova tema će biti jedna od glavnih tokom kampanje za predsedničke izbore u Americi 2020. godine.
Tramp je proveo veliki deo svog govora ističući kako je spreman ponovo da razmotri sporazum kako bi bio fer prema Americi. Nije objasnio što je mislio pod tim izrazom ili onim uslovima koje će on voljno prihvatiti. Niti je jasno zašto bi druge zemlje ponovo otvorile sporazum koji je trajao godinama. Rekao je da će morati da prisili dublje rezove iz drugih zemalja. Međutim, cela suština dogovora bila je da je svaka zemlja mogla postaviti svoje ciljeve - što znači da Tramp može samostalno da menja američke ciljeve bez formalnih pregovora.
Ali Tramp se, čini se, nije zalagao za otvaranje novog kruga razgovora, govoreći o postizanju sporazuma, što je istakao rečima: „Ako možemo, to je sjajno. A ako ne možemo, to je u redu.“
Ova odluka mogla bi potencijalno da podstakne industrije koje se bave proizvodnjom uglja, uz smanjenje potražnje za alternativnim sredstvima. Reklo bi se da je zato odluka dobra po fabrike u SAD, ali one koje prodaju u inostranstvu mogu da se suoče sa novim preprekama u izvozu ukoliko zemlje reaguju nametanjem carina ili drugih kazni. Kupci iz drugih zemalja takođe bi mogli bojkotovati američke proizvode. Ipak, biće važnije da li će i druge zemlje krenuti njegovim stopama, što je malo verovatno jer ostali glavni emiteri, uključujući Kinu i Indiju, za sada ostaju privrženi dogovoru.
Tramp je takođe rekao da je ovu odluku doneo zarad radnih mesta u SAD u rudarstvu, ali su mašine odavno zamenile ljude u tim oblastima, što se dogodilo mnogo pre Pariske konvencije.
Radna mesta u rudarstvu su odavno
zamenile mašine