Konji i ustav

Istorijski fakti kažu: otkako je davne 1835. godine donet prvi srpski Ustav, onaj Sretenjski po kome slavimo Dan državnosti – menjan je ravno deset puta. Ovaj američki (Amerike koja je u našim posprdnim komentarima mlađa od svake srpske tarabe) donet je 1787. i za nepuna dva i po veka malo je šminkan i amandmanisan, ali nikad suštinski menjan. Ovo poređenje je stoga što se kod nas sprema i jedanaesta promena ovog najvišeg pravnog akta, a priča koja sledi mogla bi biti objašnjenje za dugotrajnost američkog i privremenost srpskog Ustava, ali i naravoučenije za naše najnovije ustavotvorce ne bi li im čedo trajalo duže od deset godina koliko im je sastavio ovaj poslednji Ustav.

Dakle, ovako!

Razmak između železničkih šina u SAD je tačno 1,4351 metar. Zašto toliko? Zato što je toliki razmak između železničkih šina britanske železnice, a pošto su železnice u SAD prvo gradili Englezi, upotrebili su i u Americi istu meru. A zašto u Engleskoj upotrebljavaju tu meru? Zato što su prvi vagoni u Engleskoj izrađeni u radionici koja je pre izrade vagona proizvodila kočije, a za železničke vagone su upotrebili isto podvozje koje su koristili i za kočije. Zašto su za podvozja kočija upotrebljavali baš tu meru – 1,4351 metar? Zato što je razmak točkova na kočijama bio prilagođen starim evropskim putevima koji su imali tu širinu. Zašto su putevi imali baš tu širinu? Zato što su puteve napravili stari Rimljani tokom svojih osvajačkih pohoda, a njihove dvokolice sa konjskom zapregom imale su tu meru. A zašto su rimske dvokolice imale baš tu meru? Zato što su zapregu konstruisali tako da je bila široka tačno onoliko koliko su zahtevale guzice dva upregnuta konja. E sad, poenta. Američki „spejs-šatl“ima dva rezervoara za gorivo (Solid Rocket Booster) koje izrađuje firma u saveznoj državi Juta. Inženjeri koji su projektovali rezervoare hteli su da naprave veće i šire, ali su bili ograničeni širinom železničkih tunela, kojima je prolazio voz sa rezervoarima a širina tunela je određena razmakom šina. Ispada da je ponos najnaprednije američke tehnologije bio uslovljen širinom guzica dva rimska konja! Možda zvuči banalno, ali savršeno govori o doslednosti koja na duži rok odvaja ozbiljne države kontinuiteta od onih kojima je jedina konstanta – privremenost. Zato i savet našim zakonodavcima, ustavotvorcima i ostalim genijima koji misle da sve počinje od njih da se, kad opet budu donosili „najbolji od svih ustava“, sete konjskih guzica a, za promenu, zaborave na sopstvene. Možda nam u tom slučaju neki ustav barem doživi punoletnost – ista se „omakla“dva-tri puta, ali nijedan nam nije trajao duže od tri decenije. Ili će nam sudbina biti da nam svi ustavi, a sledstveno tome i mi sa njima, večito ostanu nezreli.

Ako je ponos američke tehnologije uslovljen sapima rimskih konja, mogli bismo i mi kod pisanja novog Ustava da jednom igramo na dugovečnost