Umesto pluga karta za Beograd

Trend migracija iz ruralnih u urbana područja započet devedesetih godina, čini se, nikada nije bio izraženiji. Najveći broj migratornih kretanja u 2016. godini ostvaren je na teritoriji beogradske oblasti, i to 50.971 doseljenik, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Tražeći bolje uslove za život, mladi svakodnevno odlaze iz seoskih područja u veće gradove, ostavljajući iza sebe plodnu zemlju, očevinu, dedovinu. Tokom studentskih dana, a sve češće i po završetku fakulteta, zarađuju radeći u prestoničkim buticima za 25.000 dinara mesečno ili konobarišući u nekom od gradskih kafića ili klubova za dnevnicu od hiljadu dinara. Za to vreme ostavljena dedovina propada i obrasta u korov.

Deficit lešnika na srpskom tržištu plodno je tle za dobru investiciju, a ako profesor sa Poljoprivrednog fakulteta tvrdi da je od uzgoja lešnika moguće u punoj rodnosti ostvariti čist profit od čak sedam hiljada evra, kako je to držati se za ajncer profitabilnije i sigurnije nego dohvatiti se motike?

Možda smo zaboravili na značaj i ulogu poljoprivrede, što je posebno došlo do izražaja u vreme sankcija prošlog veka

Možda smo zaboravili na značaj i ulogu poljoprivrede, što je posebno došlo do izražaja u vreme sankcija prošlog veka, kada se poljoprivreda pokazala kao najvitalniji privredni sektor. Dvadeset godina kasnije četvrtina svih srpskih sela je pusta. Plodnih oranica ima, ali pred njima stoji mladić koji, umesto pluga, u rukama drži kartu za Beograd. Kada to urade desetine hiljada mladića bežeći od etikete “seljak” kao od uvrede, dolazimo do apsurda da Srbin gladuje živeći na plodnoj zemlji.

Ali jedini istinski resurs koji država ima osim ljudi jeste upravo ta obradiva zemlja. Čak i ako domaće fabrike propadnu, a strane investicije izostanu, seljak će uvek moći da se prehrani od parčeta svoje dedovine. Stara kineska poslovica kaže: “Najbolje vreme za sadnju drveta je bilo pre dvadeset godina. Drugo najbolje vreme je sada”.