I da je Srbija dobila, ja bih bio pobednik

Beograđanin sam, Srbin, tu sam odrastao. Moj mentor je Željko Obradović. Neizvestan je odlazak sa klupe Slovenije - iskren je mladi stručnjak.

Ko poznaje Igora Kokoškova zna da je uvek išao korak po korak, temeljno, ozbiljno i nikad prečicom. Pažljivo je gradio karijeru od mlađih kategorija Partizana, preko koledža u SAD, do NBA. Ali, u naponu trenerske snage eksplodirao je u trenutku i počistio je sve rivale na putu do zlatne medalje na EP.

- Ne mogu da opišem rečima kako se osećam. Moj cilj je bio da kada Igor ode ostavi nešto zdravo iza sebe, da ide dalje. Tim ide dalje, ne ostaje Igor ovde zauvek. Mnoge stvari sam uradio i u NBA, ali ovo je moj tim, moje odluke. Kao prvi trener, sam vajaš i sam radiš - kaže za “Blic” Igor Kokoškov.

Kako igrati protiv Srbije?

- Pričao sam vam i pre utakmice, a i slovenački novinari su me pitali. Beograđanin sam, Srbin. Tu sam odrastao. Sebe smatram srpskim, evropskim trenerom iako trenutno radim u NBA. Pokušavam da isključim emocije, da kao trener radim na terenu. Politikom se ne bavim. I da je Srbija pobedila, dobio bi moj tim. Veliko poštovanje za Sašu Đorđevića i našu košarku. Za jednu malu Sloveniju je ovo veliki uspeh. Neka bude festival i veliki praznik košarke u Sloveniji. Bitna je uloga trenera, ali tim se bazira na igračima. Imam u životu mentore, poput Željka Obradovića, koje pitam za mišljenje kada nisam siguran. Nisam imao dilemu da li treba da preuzmem reprezentaciju Slovenije. Od prvog dana sam imao veliko poštovanje prema slovenačkoj košarci. Za mene je to bio korak napred u karijeri. Srećan sam što sam dobio poverenje Saveza, igrača i publike. Pomoglo mi je da porastem kao trener, jer je potpuno drugačije kada vodiš svoju ekipu i kada si pomoćni trener. Stvari koje smo postavili prošle godine, tokom kvalifikacija, pomogle su mi da nadgradimo ove godine iako je ovo na neki način nov tim.

Je l‘ Đorđević spremio neku taktičku zamku?

- Jeste naravno. Znao je da počinjemo sa Vidmarom i čim sam ga izvukao, on je reagovao sa Marjanovićem. Dobra priprema, ima odlične saradnike. To je i neka lepota ovog sporta. Zadovoljstvo je igrati košarkaški šah protiv takvog asa.

Delujete isuviše mirno posle istorijskog uspeha?

- Bio sam miran pre i posle svakog duela, ali nisam mašina. Meč se lomi, momci su uključili emocije, a ja to ne smem, već moram hladne glave da rešim. Da vučem poteze, trezveno da mislim. Iza zatvorenih vrata, na treningu, možemo da se izvičemo, ali da se poštujemo, a na terenu smo zajedno, jer tada su protiv nas publika, sudije, mediji...

Dragić je odigrao sjajno?

- Šteta što Goran nije mogao da izdrži i četvrtu četvrtinu. Hteo je. Srce kaže hoće, noge odustaju. Nisam ga ni slušao šta priča. Zaista nije bilo medicinski moguće da se vrati. Okrenuo sam se drugim momcima. Šanse nisu bile velike. Ali sreću moraš da zaslužiš. Nije ovo samo sreća, već i srce, zalaganje, Blažič, Prepelič, Vidmar... Ne može tu sudija mnogo da pomogne.

Srbija je imala puno zamerki na sudije?

- Nismo razmišljali o suđenju. Razmišljali smo kako da popunimo rupe, jer je curilo sa svih strana. Igrali smo bez povređenog Dončića kada se meč lomio. Kritike na suđenje neće umanjiti naše veselje. Sale je institucija, ozbiljan trener, ima pravo na mišljenje. Mi sada slavimo.

Odlazite li ili ostajete na klupi Slovenije?

- Ne postoji večera od koje se najedeš ili piće od kojeg se napiješ. Postoji ta ljudska pohlepa, da se uvek traži više. Već 26. septembra počinje kamp u Juti. U Solt Lejk Sitiju se raduju uspehu iz Istanbula, pitaju kada ću da dođem da radim. Nije fer da pomoćnici vode tim tokom kvalifikacija, a ja na velikom takmičenju. To je politika Saveza. Ne donosim ja odluke. Uradiće šta je najbolje za njih. Kontinuitet je bitan, tako da neko ko prođe kvalifikacije i oseti tim, trebalo bi da ga vodi i na prvenstvu. Najvažnije za Savez je da se reguliše situacija sa Evroligom, da znamo ko će moći da igra, ko će biti voljan, ko slobodan. Ne bazira se tim na treneru. Neću da lažem - u novembru neću moći da radim u Sloveniji. Moj posao je u Juti - zaključio je Kokoškov.

NISAM IMAO DILEMU DA LI TREBA DA PREUZMEM KOŠARKAŠKU REPREZENTACIJU SLOVENIJE