Da priznamo Kosovo, ali da ostanemo u carinskoj uniji

Predlog o realnoj uniji nezavisnih država Srbije i Kosova, koje imaju zajedničko tržište, carinsku i monetarnu politiku, prvi je koji je u okviru unutrašnjeg dijaloga o KiM privukao pažnju predsedniku Aleksandru Vučiću.

Pre mesec dana počeo je dijalog o Kosovu, a krajnji cilj je da se pronađe rešenje za južnu srpsku pokrajinu koje će biti prihvatljivo i za Srbe i za Albance. Predsednik Vučić, koji je te razgovore i pokrenuo, nedavno je javno izdvojio predlog koji je predstavio profesor ustavnog prava Vladan Kutlešić.

- Iznenađen sam onim što je govorio. Da smo imali te pameti pre 10, 15 ili 20 godina, možda bi neke stvari bile drugačije - rekao je Vučić.

Kutlešić, koji je profesor Poslovnog i pravnog fakulteta Univerziteta „Union - Nikola Tesla“, za „Blic” objašnjava šta sve sadrži njegovo rešenje i kako bi ono moglo biti realizovano. On predlaže realnu uniju nezavisnih država Srbije i Kosova koje bi ipak ostale međusobno povezane.

- Moj predlog pretpostavlja da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu, ali bi ono ostalo institucionalno u vezi sa Srbijom. To bi bila carinska unija koja bi imala jedinstveno tržište i jedinstvenu monetarnu politiku. U tom slučaju dinar ne bi morao da bude jedinstvena zvanična valuta, ali bi se koristio kao sredstvo plaćanja na Kosovu. Ovaj ekonomski segment za Srbiju je naročito važan jer se naši proizvodi i dalje najviše kupuju na KiM, a unijom bi plasman srpskih proizvoda bio daleko lakši kaže Kutlešić.

Njegov predlog predviđa i političku i teritorijalnu autonomiju za Srbe na severu Kosova, kojih je tamo oko 100.000, dok bi Srbi koji žive južno od Ibra dobili personalnu autonomiju (kulturnu, jezičku, informativnu...). Takođe, imovina Srpske pravoslavne crkve i srpski srednjovekovni kulturni spomenici, po njegovom rešenju, dobili bi funkcionalnu autonomiju, odnosno njima bi upravljao srpski Republički zavod za zaštitu spomenika kulture ili organ na KiM kojeg bi plaćala Srbija.

- Kosovo bi dobilo i stolicu u Ujedinjenim nacijama, ali bismo napravili obavezujući sporazum da u međunarodnim organizacijama ne možemo da glasamo jedni protiv drugih. Inače, Ukrajina je bila član UN i u vreme kada je bila deo SSSR - dodaje Kutlešić.

Deo njegovog predloga je i da se konačno rešenje usvoji na međunarodnoj konferenciji na kojoj bi učestvovali predstavnici najvećih svetskih sila: SAD, Rusije, Kine, Nemačke, Francuske...

- Oni bi bili njegov garant. Ukoliko državni vrh ovo rešenje smatra realnim, prethodno bi morao da ubeđuje zapadne zemlje, Rusiju i Kinu da je ono ostvarivo. Takođe, Srbija bi morala da zatraži od Brisela da joj posle tako potpisanog sporazuma garantuje članstvo u EU - ističe Kutlešić.