Dođi śutra...

Naši sagovornici ovako gledaju i na primenu nova dva (ili tri, zavisno od izvora) crnogorska slova uvedena u školske bukvare. - Ta „dva do tri“slovna znaka ne označavaju opet glasovne likove koje poznaje samo Crna Gora, oni se javljaju u narodnim govorima ili u usmenoj realizaciji jezika na širim srpskim prostorima. Da uzmemo Ś

to je pojava raširena na celokupnom ijekavskom području srpskog jezika, od Užica i Mrčajevaca do Knina i Bele Krajine. Isto je što i đed u narodu umesto djed u književnom jeziku ijekavskog tipa (javlja se u nekim slučajevima nevezano za dodir glasa S sa glasom J iz ijekavskog izgovora reči. Mada je u najmanju ruku čudno vraćati se sad dijalektizmima da bi se utvrdila posebnost standardnog jezika, vidimo da to nije karakteristika ni samo narodnih govora u Crnoj Gori; uostalom, nijedan dijalekat koji postoji u Crnoj Gori ne realizuje se samo u granicama države Crne Gore. Slično stoje stvari i sa dva druga slovna znaka i s onim što označavaju - kaže Tanasić. Božović kaže da to u jezičkoj svakodnevici nije zaživelo. - To je jedan politički konstrukt koji ima rok trajanja koliko imaju i politički interesi i razlozi koji su sada na sceni. Ta tri slova (koliko je meni poznato) imaju jednu vrstu prisustva u određenom broju knjiga izdavača koji imaju više ideološku nego kulturnu misiju. Realno govoreći, to je prisutno na pojedinim TV stanicama gde se ispostavlja da je zvanični jezik neka vrsta iskvarenog dijalekta koji ne podleže nijednom standardu, i to, naravno, ostavlja posledicu jer ljudi veruju da je to književni govor - poručuje Gojko Božović.