Gde je pravna država?

Ogorčenje povodom mučkog ubistva Olivera Ivanovića dodatno mi je pojačano primitivizmom pojedinaca koji su navodno roneći suze i paleći sveće za tragično stradalim Oliverom zapravo jedva dočekali da krenu u dobro organizovani napad na vlast optuživši je brutalno da je ona organizator ubistva. Čudne li koincidencije, ali slične insinuacije smo mogli odmah po objavi vesti da je Ivanović ubijen mogli da pročitamo i u prištinskim medijima. Da ne budem teoretičar zavere, ali svakako zapada za oko činjenica da su napadi na vlast krenuli svom silinom i brutalnošću gotovo istovremeno i da je očito postojala dobra koordinacija kakve se poruke kroz te optužbe šalju u javnost.

U činu samog ubistva Srbija se dovodi u poziciju da se udaljava od bilo kakve pomisli za rešenjem oko Kosova i Metohije, jer posle ovakve tragedije o kakvom rešenju možemo uopšte da govorimo. Po pitanju medijske akcije, poenta je bila baciti kosku među Srbe da se podele oko toga da li je vlast ta koja je eventualno organizovala ubistvo njenog političkog protivnika, što kod onih koji vlast svakako ne podnose izaziva dodatni revolt spreman na obračun u slučaju određene političke krize kada dođe termin beogradskih izbora. Takođe, Srbiji se navlači etiketa države u kojoj hara diktatura i kojom rukovode ljudi spremni da likvidiraju političke protivnike, što je svakako u zapadnim očima nešto što se najhitnije mora promeniti, pa makar i na silu. No, kada smo kod ove druge akcije, posebno njihovih izvršilaca ovde po Srbiji, mahom sa Tvitera, postavlja se pitanje gde je zatajila pravna država? Razumljivo je da podrivanje Srbije dolazi od Albanaca, međutim, ovi što piskaraju tvrdnje po Tviteru da je vlast organizovala ubistvo Olivera Ivanovića, morali su da budu u najmanju ruku pozvani na informativni razgovor.

Da se razumemo, u bilo kojoj državi na Zapadu ukoliko bi neko tvrdio javno, a Tviter je svakako mesto gde javno ispoljavate vaše stavove, da je vlast izvršilac određenog ubistva, istog momenta nadležne službe bi takvoj osobi zakucale na vrata i odvele ga u najbližu stanicu da pruži svoja saznanja o tome što je izneo.

Srbija u svom KZ u članu 343. ima kao inkriminisano krivično delo „izazivanje panike i nereda“koje jasno naglašava da će se onaj ko iznošenjem ili prenošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajno omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja kazniti novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine. Teži oblik, koji garantuje tri godine zatvora, odnosi se na situaciju ako ste ovo delo izvršili putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava na javnom skupu. Potpuno je nejasno zašto se na lica koja su tokom celog dana po objavi vesti o tragediji koja se dogodila u Kosovskoj Mitrovici objavljivala da je vlast organizovala ubistvo nije primenio zakon. U najmanju ruku, sva ta lica su morala da budu pozvana na informativni razgovor da pruže potencijalna saznanja o eventualnoj umešanosti vlasti u ubistvo Olivera Ivanovića, a ako ta lica to ne bi mogla da pruže, onda je morao da se primeni ovaj član i protiv istih da se podnese krivična prijava. Nažalost, pravna država je zatajila. Koji su razlozi, zaista ne znam, ali izgleda da je prag tolerancije prema mnogima u ovoj zemlji izuzetno visok. Otuda, Vučić ispada jedini diktator na svetu koga svaki dan obeleževaju da je diktator, pa čak i naručilac ubistava svojih političkih protivnika, a da onima koji sve to iznose gotovo svaki dan niko ne sme ni krivičnu prijavu da napiše. Toliko o toj diktaturi.

Na kraju, želim da izjavim najdublje saučešće porodici Olivera Ivanovića i da zamolim Srbe da se nikada politički ne obračunavaju na nečijoj tragediji. Tako nešto rade samo najgori i najprimitivniji bednici.

Molim Srbe da se nikada politički ne obračunavaju na nečijoj tragediji