Investiciono otimanje
ulaganja. Ideja deluje kao hvale vredna, investitori dobiju privredno neaktivnu imovinu na 10 godina, bez naknade, a ako ispoštuju dogovor sa državom (ulože 3 miliona evra, povećaju za 50 odsto imovinu i zaposle 15 radnika), mogu postati i njeni vlasnici.
Ova, na prvi pogled dobra ideja za podsticanje ulaganja, međutim, ima svoju tamnu stranu. Njome se indirektno ponovo ugrožava imovina srpskih firmi koje su pobegle iz ove zemlje zbog oružanih sukoba, ali polažu pravo na nekretnine i poslovne prostore koje su imale u Hrvatskoj.
#
Da li je novi zakon donet zbog investitora ili da se uzme imovina firmi iz Srbije
Da li je ovaj zakon donet kako bi se privukli investitori, ili zapravo kako bi bilo legalizovano otimanje imovine srpskih preduzeća, videće se u februaru. Za svaki slučaj, predstavnici Srba u Hrvatskom saboru uložili su žalbu, plašeći se da će ovaj zakon poslužiti za oduzimanje imovine srpskih firmi, banaka i institucija.
Ono što muči Srbe je što u zakonu nigde ne piše da investitori ne mogu postati vlasnici nad imovinom koja je predmet sukcesije, kao i otvoreno pitanje da li država može da raspolaže i preda imovinu koja nema rešene vlasničko-pravne odnose, odnosno koja joj ne pripada. A upravo se najveći deo srpske imovine nalazi u ovim pravnim limbovima. Razlog je što Hrvatska (u čemu ne zaostaju ni druge zemlje bivše Jugoslavije) odbija da poštuje Aneks G Bečkog sporazuma prema kome prava na imovinu, koja se nalazi u nekoj državi naslednici, a na koje su građani ili prave osobe imali pravo u SFRJ, moraju biti priznata i zaštićena.
Hrvatska država je i ranije, pogotovo tokom rata devedesetih, donosila zakone kojima je „legalno“oduzimala imovinu i prava građana srpske nacionalnosti. Zbog tumačenja istorije i ideologije te rastegljivog prava na ličnu svojinu, u toj zemlji i danas mnogi Srbi ne mogu do svojih stanarskih prava, penzija ili akcija fabrika.
Kako se propisi u ovoj zemlji donose i kako zloupotrebljavaju, svedoči primer sa samog početka sukoba 1991. Tada je uprava fabrike “Borovo”, sa adresom u Zagrebu, pozvala radnike da se jave u centralu. Tako je nekoliko hiljada zaposlenih Srba, koji zbog rata nisu mogli do Zagreba, “legalno” ostalo bez posla. Epilog je doneo akcije fabrike samo Hrvatima. Drugi epilog je da je u “Borovu” pre rata bilo 23.000 radnika, a danas samo 670. Možda će i novi propisi “za privlačenje investitora” u Hrvatskoj imati upravo ovakav epilog - da Srbi ostanu oštećeni, a za privredu - koga briga.