Ubijanje čestitosti
Sramota me je, poštovani čitaoci! Tako se osećam poslednja dva-tri dana zbog ljudi koji nemaju obraza i koji se ničega ne stide. Sramim se zbog političara, analitičara, kvazimedija i kvazinovinara koji su najčestitijeg čoveka i političara Olivera Ivanovića koliko do juče proglašavali za izdajnika i crtali mu metu na čelo, a danas ga mrtvog tobože slave kao heroja i lažno oplakuju. Ne osećam bes kao većina koja se oglašava po društvenim mrežama, ali mi je on razumljiv. Mržnja i bahatost koju svakodnevno proizvodi i emituje vlast i njeni satrapi toliko je raširena i jaka da neminovno dovodi do izliva besa i mržnje na drugoj strani.
Oliver Ivanović, gospodin čovek i gospodin političar, kakvog na Kosovu nismo nikad imali, a takvi su i u Srbiji bili retki, samo nekoliko dana pre ubistva u intervjuu agenciji Srna izrazio je bojazan za svoju bezbednost: “Plašim se da u ovoj nestabilnoj situaciji može stradati neko nevin, a moram priznati da se i sam plašim za svoju bezbednost.”
Ivanović je tada ocenio da će to što planira da formira političku partiju verovatno smetati pojedincima, te da je u više navrata u proteklo vreme upozoravao sagovornike - domaće i međunarodne zvaničnike, da je zabrinjavajuća situacija na severu Kosova, posebno u severnoj Kosovskoj Mitrovici. “Nadam se da će odgovorni shvatiti naša upozorenja. Sve su nam učinili, jedino još da nas jedno po jedno ubijaju.” Njegov glas razuma nikom nije odgovarao i niko nije hteo da ga čuje, zato su svi krivi, neću da kažem za njegovo ubistvo, već za to što ga nisu sačuvali, a mogli su i morali. Predsednik države na dan ubistva opravdava svoje službe rečima da su na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost analizirali podatke koje službe imaju o Ivanoviću i da su oni pokazali da nije bilo direktnih pretnji. To bi značilo da su te službe nesposobne, u šta ne verujem, ili da ih je bilo baš briga za život Olivera Ivanovića jer je politički protivnik trenutne vlasti na Kosovu.
Nije mi namera da nagađam ko bi mogao da stoji iza ubistva, ubice su, očigledno je, profesionalne plaćenici, ali ne mogu a da ne citiram Ivanovićeve reči iz nedavnog intervjua nedeljniku „Vreme”:
„Da se odmah razumemo: ti ljudi se ne boje Albanaca nego Srba, lokalnih kabadahija i kriminalaca koji se voze u džipovima bez tablica. Droga se prodaje na svakom ćošku, svaki roditelj strepi zbog toga. Bilo je toga i ranije, ali ne u ovolikoj meri i nisu se ti ljudi ponašali bahato kao sada. Policija sve to gleda i ne reaguje, pa se građani osećaju nezaštićeno, iako su u kosovskoj policiji na severu sve naši ljudi, Srbi. Neki od njih su iskusni policajci koji su ranije radili za MUP Srbije, ali ni oni ne rade ništa. Ilustracije radi, u poslednjih par godina u Mitrovici smo imali preko pedeset slučajeva paljenja automobila, bacanja ručnih bombi i dva nerazjašnjena ubistva. Sve se to dešava na teritoriji od dva i po kvadratna kilometra koja je potpuno pokrivena sigurnosnim kamerama. Očigledno je da se policija boji da se ne zameri počiniocima ili su počinioci uvezani sa bezbednosnim strukturama...”
Iz te i takve sredine Oliver Ivanović nije hteo da ode ni po cenu života, borio se hrabro i istrajno i zato je bio trn u oku svima - političarima i mafijašima s obe strane Ibra, ali i međunarodnim organizacijama jer je neprestano kvario sliku koju su hteli da prikriju - da će Kosovo zadugo biti polumafijaška kvazidržava.
Oliver Ivanović je bio gospodin čovek i gospodin političar