Mašinski tehnolozi najduže bez posla
Da diploma određuje koliko će trajati put do zaposlenja, pokazuju i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje - među visokoobrazovanim nezaposlenim ljudima najbrojniji su diplomci ekonomskih i pravnih fakulteta, dok najduže na posao čekaju mašinski tehnol
Dok su već krenule pripreme za upis na pojedine fakultete, brucoši bi trebalo da prave mudar izbor, barem kada se pogledaju podaci sa Biroa. Tako od ukupno 56.053 lica sa završenim osnovnim studijama na evidenciji NSZ, čak 9.508 čine ekonomisti, a 7.285 pravnici. Na listi nezaposlenih slede vaspitači i nastavnici društveno-humanističkih nauka, kojih je 6.906, a među njima je najviše profesora razredne nastave. Na zaposlenje čeka i 5.371 akademac, koji se obrazovao za bavljenje društveno-humanističkim zanimanjima, od čega je najviše diplomiranih filologa i psihologa. Na birou je i 3.065 nezaposlenih medicinara, koje većinom čine doktori medicine (2.788).
I dok fakultetski obrazovani ljudi u proseku traže posao dve i po godine (29,96 meseci), mašinski tehnolozi čekaju skoro duplo više, čak 52,31 mesec. Strpljenje je potrebno i onima koji su se školovali za geologe, elektroničare, mašinske konstruktore i projektante, mašinske tehnologe...
Iako podaci NSZ ukazuju na to koje su diplome manje poželjne na tržištu rada, državnim fakultetima koji ih školuju pridružio se i veliki broj privatnih fakulteta. Tako je poslednjih godina primetno smanjenje interesovanja za ekonomskim i pravnim fakultetima širom Srbije, dok je sve veća navala za studijama u oblasti informacionih tehnologija i medicine.
Prema dosadašnjem iskustvu, do posla najbrže dolaze IT stručnjaci i lekari sa specijalizacijom.
- Ukoliko posmatramo broj prijavljenih potreba i broj prijavljenih lica konkretnih obrazovnih profila, odnosno zvanja, možemo reći da najveće šanse za zapošljavanje na tržištu imaju visokoobrazovani profili iz sledećih oblasti: diplomirani inženjeri informacionih tehnologija, diplomirani inženjeri elektrotehnike i računarstva, diplomirani inženjeri elektronike, mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama, profesori matematike, fizike nastavnici/profesori stranih jezika, lekari s odgovarajućim specijalizacijama (anesteziolozi, kardiolozi, pedijatri, oftalmolozi, ginekolozi...), diplomirani farmaceuti, biohemičari, stručnjaci za finansije, računovođe kažu iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
Baš zato i pojedini fakulteti idu u korak sa potrebama poslodavaca i osavremenjuju svoje programe povezivanjem sa informa-
cionim tehnologijama. Mašinski fakultet u Beogradu pre nekoliko godina uveo je master studije Mašinstvo i informacione tehnologije, a ove nedelje je usvojen i nov studijski program za osnovne akademske studije - Informacione tehnologije u mašinstvu. Ekonomski fakultet uvodi tri nova smera, Poslovnu analizu i konsalting, Ekonomiju i finansije po programu Londonske škole ekonomije na srpskom jeziku i IT smer - Poslovnu informatiku. Na Biološkom fakultetu u planu je uvođenje bioinformatičkog studijskog programa na master i doktorskim studijama.