Nemaju imovinu, a otkupljuju loše kredite banaka
Za razliku od drugih zemalja, u Srbiji je dozvoljeno da nenaplativim kreditima privrednih subjekata trguju i firme koje su registrovane kao društva sa ograničenom odgovornošću.
Problem je što u takvom pravnom statusu one po zakonu ne mogu svojom imovinom da odgovaraju za gubitke koji mogu da nastanu. Jedan od primera takvog poslovanja je i firma APS d.o.o., ispostava češkog investicionog fonda „APS Holding SE“, koja otkupljuje od banaka nenaplativa potraživanja (NPL) od privrednih subjekata, iako joj je prijavljena delatnost preduzeće za posredovanje i pružanje usluga.
Banke im ih vrlo rado daju jer nude izuzetno primamljivu cenu, i to nije sporno. Ono što jeste sporno i što se kao praksa prethodnih meseci pojavilo (“Blicu” se javilo nekoliko privrednih dužnika) jeste to što pojedine banke, da bi se što pre ratosiljale NPL, daju APS-u poverljive podatke svojih dužnika, i to pre nego što su svoje loše kredite prodali.
Jedan od privrednih subjekata, koji se susreo sa ovom praksom, kaže da je ova rabota nezakonita i od banaka ali i od APS.
- Neprimereno je da u Srbiji društvo sa ograničenom odgovornošću, kakvo je APS, koje je za osnivanje firme položilo 42.996 dinara, može da otkupljuje nenaplativa potraživanja koja kod nekih kompanija prevazilaze desetine miliona evra. Problem koji se pojavio, a na koji bi NBS ali i druge državne institucije morale da reaguju, vezuje se za to što je APS d.o.o potpisao sa nekim bankama ugovor o poverljivosti, kojim im se omogućava uvid u stanje dužnika i to pre nego što je kredit otkupljen. Oni obilaze dužnike i komuniciraju sa njima, što su nedavno uradili i sa mnom, iako po zakonu nemaju pravo na to pre nego što kupe dugove. Dužnike dovode u nezavidnu situaciju, nudeći im razne predloge i pogodnosti od kojih kasnije ne bude ništa, a sve kako bi stekli što veći portfolio srpskih NLP-ova objašnjava naš sagovornik.
On dodaje da se privrednicima, koji su već u problemu, nude protivzakonita pravila igre u regulisanju dužničko poverilačkih odnosa.
- Ta pravila se često graniče i sa uslovljavanjem. Treba da se zna da oni daju nerealne ponude bankama, a nas stavljaju u poziciju loših duznika, pa se pitamo čijim novcem nas dužnike dovode u bezizlaznu situaciju rasprodajući nam imovinu u bescenje. Mi razumemo da banke prodajom NPLova dobijaju živ novac kojim mogu da povećaju kreditnu likvidnost, ali ne razumemo da u trci za novcem krše zakone i prodaju podatke svojih klijenata, pre nego što su i prodale potraživanje. Zato su se neki privrednici udružili i rešili da o svemu ovome obaveste NBS - kaže naš izvor.
U NBS za “Blic” kažu da nemaju podataka da se na tržištu otkupa potraživanja postupa suprotno zakonu.
- Banka može svoje potraživanje od pravnog lica, preduzetnika i poljoprivrednika da ustupi drugoj banci, a izuzetno, radi smanjenja loše aktive i drugom pravnom licu, pri čemu se mogu ustupati i nedospela problematična potraživanja u skladu sa propisanim uslovima. Nameravano ustupanje potraživanja praćeno je obaveznim obaveštavanjem NBS o toj nameri, kao i dostavljanjem određene propisane dokumentacije. Što se tiče podataka o klijentima banke, Zakonom o bankama obezbeđena je pravna zaštita bankarske tajne, te banka koja ima pristup podacima koji se smatraju bankarskom tajnom ne mogu te podatke saopštiti trećim licima ni koristiti ih protivno interesu banke i njenih klijenata, niti mogu trećim licima omogućiti pristup tim podacima - kažu u NBS. ■
POJEDINE BANKE DAJU POVERLJIVE PODATKE SVOJIH DUŽNIKA I PRE NEGO ŠTO PRODAJU NJIHOVE LOŠE KREDITE