Lice sa lažnom legitimacijom

GORČIN STOJANOVIĆ, Nije lako biti umetnik u Srbiji danas. Kome god padne na pamet može da te, recimo, turi na izbornu listu, a ti još da poveruješ kako si baš to - umetnik. Iako nisi. Umetnošću se baviš, to je tačno, pokazuješ predstave, slike, priredbe, filmove, praviš svoje privatne ili poluprivatne festivale, ali umetnik, batice, nisi. A nisi ni ti, sekice. Nego posrednik.

Ničeg nečasnog nema u tome da se bude posrednikom između talenta i publike, dapače, plemenita je to stvar biti promoter, art menadžer, organizator, kustos, selektor, galerista - sve su to zanimanja veoma važna za umetnost, kao što je, uostalom, i trgovina čestit posao. Ako se radi čestito i pošteno. Ali, trgovina nije proizvodnja. Nije, elem, biti lako umetnik, naročito ako to nisi. Ali se izdaješ za takvog. To je, možda, stoga što si jednom pokušao biti, pa to nije išlo. I ostalo večiti žal. Onda uzmeš da se baviš nekim jednako čestitim poslom, kakvom uslužnom delatnošću, na primer, kad već umetnička proizvodnja ne ide. Ugostiteljstvo je, uzmimo, krasan zanat, biti dobar i posvećen kafedžija ne da nije malo, nego je često više nego biti loš ili osrednji umetnik. Ali, za nevolju, crv htenja svrdla kroz jabuku mogućnosti.

I sve je to u redu i sasvim redovna stvar, kad te ne bi, tako, iz čista mira turili na kakvu kadrovsku, izbornu ili neku drugu javnu listu pa ti se valja koprcati sa svojom neznatnom biografijom, oskudnim mislima i nemuštim govorom. No, to je tvoja stvar.

Kada, međutim, iz te nemoći i neznanja počneš deliti lekcije, onda problem, do tada posve intiman, postaje opšti, društveni, javan.

Duh blagajne ne može zameniti duh umetnosti.

Ali ga može sprečiti, svesti na svoju meru.

A ona je uvek mala. Da nije, i ti bio umetnik ili umetnica, batice dragi, sekice slatka, a ne lice sa lažnom legitimacijom.

#

Nije, elem, biti lako umetnik u Srbiji, naročito ako to nisi