Novica - srce i duša Partizana
Lider sadašnje generacije crno-belih podigao je u Nišu prvi trofej kao kapiten i po ko zna koji put dokazao da je srce i duša ovog tima ili, kako navijači to vole da kažu, košarkaški Saša Ilić “parnog valjka”.
Novica Veličković izrastao je u simbol Partizana. Nakon pobede nad Crvenom zvezdom (81:75) i osvojenog Kupa Radivoja Koraća u Nišu, prvog trofeja u karijeri koji je podigao sa kapitenskom trakom na dresu, ovaj 31-godišnji košarkaški fanatik svstao je sebe među besmrtne u Humskoj i izborio status legende koja će u budućnosti služiti kao uzor svim nadolazećim generacijama crno-belih.
Novica je finale u “Čairu” odigrao kao u transu. Onako kako to uvek i radi u večitim derbijima. Leteo je po terenu, rvao se sa centrima Zvezde, pogađao trojke iz svih pozicija,
no ono što je najvažnije, uspeo je da tu nestvarnu emociju prenese i na svoje saigrače koji su bukvalno na srce i voljni momenat doneli klubu prvi trofej još od 2014.
- Nestvarno sam ponosan jer mi je ovo prvi trofej kao kapitenu. Nisam ostao ovde zbog novca ili tako nečega, ostao sam da se Partizan vrati gde mu je mesto i ovo je neki mali korak ka tome. Baš zato, ovo je pobeda za moje saigrače i sve koji nas gaze sa svih strana na društvenim mrežama. Ne veruju u ovo, u ono, ali sada smo dokazali da vredimo - poručuje jedan od junaka velikog trijumfa.
Veličković je meč završio sa 13 poena i sedam skokova, ali njegov doprinos ne može
se meriti statističkim kolonama. Bio bi greh tu harizmu, tu strast koju pokazuje na terenu, a koju zarazno širi na sve u hali, meriti suvim brojkama. Baš kao i one savete u tajm-autima, ono busanje u grudi posle gotovo svakog poena, one momente u kojima kola idu nizbrdo, ali u kojima ne dozvoljava saigračima da im padne glava.
- Trofej prvo nosim sinu i ćerki, da ih slažem da im je tata kupio igračku, što sam im obećao kako bi me uopšte i pustili da dođem u Niš. Šalim se malo, ali zaista sam presrećan. Osam godina, otkako sam odigrao prvi meč za Partizan, čekam na ovo. Pobediti evroligaški tim, najvećeg rivala, i to u borbi za trofej, pa da li je moglo slađe pita se Novica “ubica”.
A koliko zapravo znači klubu i koliko ga vole i poštuju navijači, najbolje se videlo po završetku utakmice. Nakon dodele pehara, uzeo je mikrofon u ruke i poveo navijanje, ujedinivši u tom trenutku čak i dve zaraćene frakcije “grobara” koje su i
u Nišu bile na suprotnim tribinama.
- Ajmo jednom svi, molim vas - viknuo je Novica i svi su zapevali - “Titula, titula, slaviće se titula”...
- Meni je ovaj klub sve i to sam prosto ja, bez uvijanja. Nikad nisam bio najbolji šuter niti sam najbolje driblao loptu, sve što sam izborio u košarci, izborio sam na svoj način. Ja to volim, to ti uđe u krv i takav si. A publika to voli. Cilj mi je bio da time zarazim ceo tim i mislim da polako uspevam. Volim kad je puna hala i kad je naših navijača puno - zaključio je Veličković.
Zato Novica i nije samo običan košarkaš, već košarkaški gladijator. Fajter starog kova, na kakvog danas retko možete da naletite. Ili za navijače Partizana - košarkaški Saša Ilić. Ni njega nikada nećete videti da se smeje nakon poraza, ali hoćete kako i u tim najtežim trenucima ljubi grb i peva sa navijačima na taj način da više niste sigurni ni da li je Partizan u stvari pobedio. U tim momentima, u njegov pogled staje sva ona emocija kapitena koji lavovski vodi svoj mladi čopor kroz život na terenu, ali i pored njega. Posle Niša može biti siguran da je uspeo da ga izvede na pravi put. ■