Kako se jedna knjiga vratila kući
U Narodnoj biblioteci Srbije juče je obeležen Dan sećanja na stradanje biblioteke u bombardovanju 6. aprila 1941. Tim povodom u javnosti je prvi put izložena i originalna knjiga „Gorestni plač” Zaharije Orfelina u čiji je posed biblioteka nedavno došla a za koju se smatralo da je nepovratno izgubljena u bombardovanju.
Zaharija Stefanović Orfelin (1726–1785) bio je jedan od najprosvećenijih Srba 18. veka. Uz svoje prezime dodao je Orfelin, od reči Orfej i Lin, imena starogrčkih pevača. Zbog zapaženog uspeha u slikarstvu izabran je i za člana Umetničke akademije u Beču.
ERUDITA
- Bio je učitelj, pesnik, grafičar, kaligraf, zapisivač prvih nota, teolog, urednik prvog srpskog kalendara, urednik i autor prvog srpskog i južnoslovenskog časopisa, autor prvog soneta u nas, prvog lamenta kao elegije, prvog bukvara, bibliograf, korektor, izdavač, prevodilac, pisac udžbenika, istoričar, filolog, prirodnjak, farmaceut, polemičar, autor monografije o Petru Velikom za koju su švedske novine toga doba tvrdile da je bolja od Volterove. Bio je, dakle, enciklopedist. Bio je i putnik: Putujući od rodnog Vukovara boravio je u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Temišvaru, Veneciji, Beču, manastirima Grgetegu i Remeti, možda i u Nirnbergu. Svoju biblioteku na taljigama, sa lončićima za čaj (omiljeni mu je bio od divljih jabuka) vukao je uvek sa sobom, ostavivši je na kraju svog životnog puta u zvoniku Karlovačke saborne crkve da je za potomstvo spase mitropolit Stefan Stratimirovć - rekla je u svom govoru prof. dr Mirjana Stefanović iz Novog Sada.
Zaharija je prvi je pisac koji je štampao svoje pesme na narodnom jeziku. Napisao je desetak dužih pesama, od kojih je najznačajnija “Plač Serbiji” (1761), u kojoj je opevana Srbija koja žali za nekadašnjim sjajem srednjovekovne države.
RETKA KNJIGA
To je ujedno prva štampana srpska knjiga u kojoj je izražen antiaustrijski duh i težnja srpskog naroda za slobodom. Ima li se u vidu sadržina pesme i činjenica da je objavljena pod pseudonimom (S.S.S.), jasan je još jedan razlog za nastajanje dve varijante - „Gorestni plač” na crkvenom ruskoslovenskom jeziku za obrazovani sloj srpskog društva i „Plač Serbiji” na narodnom srpskom jeziku, namenjen običnom čoveku - da bi je pročitali i crkveni velikodostojnici koji su u pesmi izloženi osudi.
- Ta pesma, objavljena 1761, nije tek puki lament. Ona je u znaku tragične
Prošle godine „Gorestni plač” izronio je u jednoj bečkoj antikvarnici i vraća se na policu srpske književnosti te se tako završava putovanje ove knjige dugo 77 godina, od 6. aprila 1941. do danas
MIRJANA STEFANOVIĆ, PROFESORKA
sudbine Srba koje je i kler zaboravio hitajući ka spoljašnjim uživanjima, zaboravljajući nauk iz Jevanđelja: „A kakva je korist čoveku ako sav svet zadobije a duši svojoj naudi” - veli prof. Stefanović.
Nevelika knjižica u kojoj je samo jedna pesma (kakav je bio uobičajen oblik publikovanja stihova u 18. stoleću) „Gorestni plač” je već u 19. veku bio bibliografska retkost, a jedini primerak bio je pohranjen u Narodnoj biblioteci Srbije, potom uništenoj. Prošle godine izronio je u jednoj bečkoj antikvarnici i vraća se na policu srpske književnosti te se tako „putovanje ove knjige dugo 77 godina, od 6. aprila 1941. do danas, konačno se završilo”, poručila je prof. Mirjana Stefanović.
Predstavljanje knjige propraćeno je izložbom svih dela Zaharije Orfelina iz fonda Narodne biblioteke. Na jučerašnjem skupu govorili su i Laslo Blašković, upravnik NBS, profesori Zoran Paunović i Mirjana Stefanović, pesnik Živorad Nedeljković i ministar kulture Vladan Vukosavljević.